OPROSTI MI...
Oprosti mi sa smelosti
Ako ću te zle prošlosti
Za trenutak setiti;
Ako ću ti za čas tili,
Ao sanče moj pretili,
Sadanjost pomrsiti.
Al' k'o negda tvoji dani
Što bijahu oplakani
Bez utehe, nadeđe:
Tako, cvete prerumeni,
U očima sad i meni
Drobna suza trepeće.
Kao negda što su vaji
I teretni uzdisaji
Po izbi ti letili,
A još teži na medeni
Od ružica saliveni
Usnama ti sedili:
Tako i kod mene, lane.
Taman uzdah, što prestane
A poleće drugi već;
Pa koliko suza kanu,
Koliko li vaja panu
To se, diko, ne mož' reć'?
Ali zašto da ti piše?
Zašt' stihove da ti niže
Tvoj verenik nesretni?
Ta ti znadeš, laka vilo,
Kako li je tebi bilo
Onih dana teretni!
Pa pruži mi ruku meku,
Nedaj, da u mladom veku
Pukne srce od jada...
Ta ovaka srca vrela,
Srca čista, zoro bela,
Naći ne ćeš nikada!
