Ноћ (Милета Јакшић)
| ←Ноћ на реци | Ноћ Писац: Милета Јакшић |
Ноћна тајна→ |
Ноћ дубока... поноћ као гробље мукла,
Из белог облака ко̑ бледа светиња
Месец је расипо̑ жалостиву светлост —
Мир је... глуво доба, доба аветиња̑.
Излазити тада са̑м тек полубудан,
Поведен нагоном бледог месечара,
Кaо сенка ући међу тихе сени,
У збор тајанствени поноћних утвара —
То је подићи се над овим животом,
Све земно од себе као прах отрести,
Тихо коракнути на међе вечности,
Примити садржај нове једне свести
И тек се нејасно сећати живота —
Кад с врхунца снова, далеке висине,
Над прошлошћу лежи твоја бледа мисо̑
Ко̑ студена зрака мртве месечине.
Извор[уреди]
- Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 51
|