Нова црногорска пјесна

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Санак снила млада попадија,
0002 баш сокола попа Радовића
0003 из крајичког села Мартинића,
0004 сан саснила на равно Штитово:
0005 ђе се облак подигнуо густи
0006 од крвава Скадра царевога,
0007 иде облак преко Малесије,
0008 и Зете се земље дофатио,
0009 Зету мину и ње Подгорицу,
0010 доклен Спужу на крајину дође:
0011 отлен пође селу Мартинићу;
0012 ту на село облак починуо,
0013 сташе муње из њег’ сијевати
0014 и грмјети планински громови:
0015 Доње Село муње изгорјеше,
0016 а на Горње чавке попадаше,
0017 "мене, браћо, очи извадише,
0018 и мојијем осмерим’ снахама,
0019 мојим снахам’ и мојим јетрвам’;
0020 него вјетар ка и огањ пухну
0021 од Горњега Села и од цркве,
0022 те из њега чавке подигнуо,
0023 у густиј их облак угонио,
0024 сагна с’ облак досред поља равна;
0025 у то другу пухну од Жупине,
0026 трећи вјетар од воде Слатине,
0027 те зајмише маглу преко Спужа."
0028 Кад ђевери снаху разумјеше,
0029 од Спужа су војску опазили,
0030 турску војску Намик-паше главом,
0031 са својијем Ћехај-бегом сином;
0032 одма танке пушке истурише,
0033 а чобане браћу покликоше:
0034 "Хај на ноге, браћо наша јадна!
0035 Ев’ на село Турци ударише,
0036 хоте нама село изгорјети
0037 и све наше робје поробити,
0038 све јунаштво наше похабати."
0039 Кад чобани пушке разумјеше,
0040 ончас они на ноге скочише,
0041 потрчаше зеленом планином,
0042 брзо трче, више села доше.
0043 А кад јадно село погледаше,
0044 ал’ га црна тама притиснула,
0045 свуђ по њему Турци халачају:
0046 Доње Село огњем сагорјели,
0047 а у Горње пламен пренијели,
0048 свиколици јуриш учињели,
0049 и од њега нешто опаљели.
0050 Али јунак из магле кликује,
0051 по имену попе Радовићу,
0052 он кликује до два братучеда:
0053 "Хај, ђе си ми, Стефо и Гавриле,
0054 што чините тер јошт не дођосте?
0055 Село нама Турци изгорјеше,
0056 осам братах вама посјекоше
0057 и робје ће повест свеколико.
0058 Бранио сам што сам мога боље,
0059 али су ме ране допануле,
0060 љуте ране, сад ћу погинути;
0061 убило ме троје синџирлијах:
0062 једне су ми ногу откинуле,
0063 друге руку десну из рамена,
0064 а треће ми срце изгорјеле -
0065 умријет ми није жао сада,
0066 јера сам се добро замј’енио;
0067 него јуриш, ако ме чујете,
0068 јер ми Турци однијеше главу."
0069 Оно чуше и Стефо и Гајо,
0070 баш са тридест дружине чобанах;
0071 у јунаках срца попуцала,
0072 па удрише сложно на крвнике,
0073 побише се огњем из пушаках.
0074 У то Турци плећи обратише
0075 и низ село грдни утекоше;
0076 ћерају их тридест чобанах,
0077 док у поље саћераше Турке
0078 тридесет главах њима откидоше.
0079 То кад виђе Намик Алил-паша
0080 јере Турци плећи окренуше,
0081 у два реда низам поставио,
0082 три хиљаде пјешца и коњика,
0083 поче село бити топовима.
0084 У то индат Мартинићу дође
0085 од Пиперах и Бјелопавлићах,
0086 мален индат: осам стотин’ другах;
0087 како доше, на Турке удрише,
0088 убише се пољем по низаму;
0089 док и поље низам оставио,
0090 с њиме паша и остала војска.
0091 И ту паши мало бог помога,
0092 јер га коњске ноге унијеше
0093 и Спужа га врата затворише.
0094 Брђани се натраг повратише
0095 и погибшу браћу покопаше.
0096 Сваки оде на своје дворове
0097 дијелећи пушке срмајлије,
0098 јатагане и свитне доламе.
0099 Десетину браће укопаше,
0100 толико их ранах допадоше;
0101 а Тураках у тај бој погибе
0102 сто шездесет и четири друга,
0103 и триста их рањенијех бјеше.
0104 Нек се фали Намик Алил-паша
0105 честитому цару од Стамбола,
0106 и његову мухур-сахибији,
0107 који му је низам поклонио
0108 да њим хара црногорска села
0109 и да лафе чини воловима.
0110 Ал’ дичи се село Мартиниће!
0111 Мартинићи, српски соколићи,
0112 ви цареве паше исправљате
0113 са пуцима вашијех брешаках
0114 да се не би који преварио
0115 и у дубје с војском загазио
0116 да султану љепши дар понесе,
0117 а да бињиш црвени пригрне,
0118 ол’ пригрне ол’ остави чапру,
0119 ка су досле млоги оставили
0120 и како те вазда, ако бог да,
0121 докле траје кршах и пушаках
0122 и ђетићах јуначкијех срцах
0123 у слободној српској Гори Црној -
0124 што зависи од јединог бога
0125 и од свога духа витешкога.