Новак укида свадбарину

Извор: Викизворник



Новак укида свадбарину

Фала богу, фала јединоме,
посили се црни Арапине,
посили се у Солуну града,
па`де чује свадба да се чини,
он искочи и невесту узме; 5
свет се, каже, бија узатарја,
узатарија за девет година,
ни куј жени, нити куј удава,
момчадија, каже, остареше,
око уши брке увијаше, 10
и девојке, каже, остареше,
остареше јадне неудане,
па се диже стара Новачина,
од тврдога града Качаника,
и он викну сва три мала сина, 15
најпрвога дели-Татомира,
па другога младог Радивоја,
и трећега Груицу војводу,
па беседи стари Новачина:
„'Оћемо ли, децо, ми гинути, 20
ми гинути и свет отпустити,
да се, каже, узима и удава?"
Одговара дели-Татомире:
„Ако бог да, све ће добро бити,
И нећемо, каже, ми гинути!" 25
Па узеше да се разговоре
како ли ће и што ће да раде.
Тад говори стари Новачина:
„Колај ћемо ми то учинити;
да узмемо сурле и гочеве, 30
учинимо невесту Груицу,
Груицу је јоште без мустаће!"
Спремише се четири јунака,
па узеше пута путовати,
право иду ка Солуну граду, 35
кад до Солун били приближили,
ту нађоше сурле и гочеве,
подигоше големе чаглије,
наместише Груицу војводу,
наместише ту младу невесту, 40
дадоше му једну оштру сабљу,
што три педа беше у ширину,
девет педи беше у дужину,
увише га белом кабаницом,
па пођоше пута да путују, 45
право иду по џаде широко,
па низ чадор црна Арапина,
а кад су се чадру приближили,
приближили црном Арапину,
подигоше чалгије големе, 50
уз чалгије песме запеваше,
песме поју, уз песме говоре:
„'де си, каже, црни Арапине,
да искочиш невесту да узмеш,
ето, каже, девет годин' дана, 55
како си ти свадбу узапрја.“
Бајаги су чадор проминули,
по онога пута широкога,
Арапин се врло успаваја,
докле слуга њега пробудија, 60
бајаги се свати удаљили,
па га слуга њега подигао:
„Диг' се, каже, Арап господаре,
врло си се сана успаваја,
сад пођоше кићени сватови, 65
пронесоше кићену невесту,
и ми поју песме гласовите,
и уз песме тебе помењују,
несу много, сал четири свата.“
Тад се диже црни Арапине, 70
и говори своје верне слуге:
„Донеси ми кобилу бедевију,
ни гу турај седло нити узду!“
Па крочи црни Арапине,
па окрочи кобилу битивију 75
и сал узе ону оштру сабљу,
и сал узе троструку камџију,
па запуди кобилу битивију,
докле стижу кићени сватови.
Кад је бија близо приближија, 80
видеше га кићени сватови
па ргоше горе под планину,
а невесту саму оставише;
како стиже црни Арапине,
доватијо коња за уларе, 85
загрлио ту лепу невесту,
и руку гу у недра турио,
па говори црни Арапине:
„Бог ти уби ону стару мајку,
што тебе врло млада удала, 90
јоште дојке у недрима немаш!"
Одговара та лепа невеста:
„Тако нам је нама од колена,
Ништа, каже, у недра немамо."
Па ми узе црни Арапине, 95
он ми узе коња за уларе,
те ми тегли под своја чадора.
Кад то виде стара Новачина,
Од планине горе говорио:
„Удри, каже, Груицо војводо, 100
како можеш више да га трпиш?"
И тад стаде црни Арапине,
врати главу, гледа у планину,
тад говори Груица војвода:
„Тегли коња, Арап господаре, 105
што ти слушаш што козак збору."
Пусти чижму невеста на земљу,
и њему је била говорила:
„Стани, аго, мени чижма паде!"
И невеста сабљу уготивила, 110
кад се сагну црни Арапине,
од кобиле, каже, битевије,
кад се сагну чижму да довати,
тад Гурица маши оштру сабљу,
удари га у танку половину, 115
када је прв ма' ударијо,
проговори црни Арапине:
„О, што ме је срце заболело!"
Кад Груица други пут машијо,
пресеча га њега на половин', 120
паде, каже, половин'на земљу,
а друга му на кобили оста.
Док Арапу половина паде,
дотле бија стара Новачина
дотрчо сас два своја сина, 125
дотрчо доле из планине,
маши руку стари Новачина,
те Арапу узе оштру сабљу,
па му, каже, стара Новачине,
па он каже црном Арапину: 130
„Много ти си невеста узеа,
ал' овакву досаг ниси узеа."
Па он маши сас његову сабљу,
одсече му главу до рамена,
и узе му кобилу битевију, 135
па се врати под арапски чадор,
па узима од битеви кобиле,
па узима пусат и алате.
На телћију главу арапску веза,
колика је, да је бог убије, 140
по земље се уснице вукоше,
па он иде од града до града,
па ми већа те младе телале,
те да вичу редом по чаршији,
те да виде од Арапа главу, 145
и да виде његову битевију,
и да виде, каже, оштру сабљу,
та нека се свијет ослободи,
па куј има, каже, нек удава,
и куј има, нека се ожени.150



Напомене[уреди]

Дена Дебељковић је био учитељ, свештеник и народни трибун из Липљана на Космету. Убијен је од стране бугарског окупатора у Сувој реци 1915. године. Неуморно је радио на сакупљању етнолошке грађе Срба Косова и Метохије. Све га је занимало, обичаји, ношња и усмено народно благо. Врсни познавалац Старе Србије. Преузели смо песму ,,Новак укида свадбарину“.

Извор[уреди]

Дена Дебељковић, „Српске народре умотворине са Косова и Метохије“, Приштина, 1984.