Novak ukida svadbarinu
Fala bogu, fala jedinome,
posili se crni Arapine,
posili se u Solunu grada,
pa`de čuje svadba da se čini,
on iskoči i nevestu uzme; 5
svet se, kaže, bija uzatarja,
uzatarija za devet godina,
ni kuj ženi, niti kuj udava,
momčadija, kaže, ostareše,
oko uši brke uvijaše, 10
i devojke, kaže, ostareše,
ostareše jadne neudane,
pa se diže stara Novačina,
od tvrdoga grada Kačanika,
i on viknu sva tri mala sina, 15
najprvoga deli-Tatomira,
pa drugoga mladog Radivoja,
i trećega Gruicu vojvodu,
pa besedi stari Novačina:
„'Oćemo li, deco, mi ginuti, 20
mi ginuti i svet otpustiti,
da se, kaže, uzima i udava?"
Odgovara deli-Tatomire:
„Ako bog da, sve će dobro biti,
I nećemo, kaže, mi ginuti!" 25
Pa uzeše da se razgovore
kako li će i što će da rade.
Tad govori stari Novačina:
„Kolaj ćemo mi to učiniti;
da uzmemo surle i gočeve, 30
učinimo nevestu Gruicu,
Gruicu je jošte bez mustaće!"
Spremiše se četiri junaka,
pa uzeše puta putovati,
pravo idu ka Solunu gradu, 35
kad do Solun bili približili,
tu nađoše surle i gočeve,
podigoše goleme čaglije,
namestiše Gruicu vojvodu,
namestiše tu mladu nevestu, 40
dadoše mu jednu oštru sablju,
što tri peda beše u širinu,
devet pedi beše u dužinu,
uviše ga belom kabanicom,
pa pođoše puta da putuju, 45
pravo idu po džade široko,
pa niz čador crna Arapina,
a kad su se čadru približili,
približili crnom Arapinu,
podigoše čalgije goleme, 50
uz čalgije pesme zapevaše,
pesme poju, uz pesme govore:
„'de si, kaže, crni Arapine,
da iskočiš nevestu da uzmeš,
eto, kaže, devet godin' dana, 55
kako si ti svadbu uzaprja.“
Bajagi su čador prominuli,
po onoga puta širokoga,
Arapin se vrlo uspavaja,
dokle sluga njega probudija, 60
bajagi se svati udaljili,
pa ga sluga njega podigao:
„Dig' se, kaže, Arap gospodare,
vrlo si se sana uspavaja,
sad pođoše kićeni svatovi, 65
pronesoše kićenu nevestu,
i mi poju pesme glasovite,
i uz pesme tebe pomenjuju,
nesu mnogo, sal četiri svata.“
Tad se diže crni Arapine, 70
i govori svoje verne sluge:
„Donesi mi kobilu bedeviju,
ni gu turaj sedlo niti uzdu!“
Pa kroči crni Arapine,
pa okroči kobilu bitiviju 75
i sal uze onu oštru sablju,
i sal uze trostruku kamdžiju,
pa zapudi kobilu bitiviju,
dokle stižu kićeni svatovi.
Kad je bija blizo približija, 80
videše ga kićeni svatovi
pa rgoše gore pod planinu,
a nevestu samu ostaviše;
kako stiže crni Arapine,
dovatijo konja za ulare, 85
zagrlio tu lepu nevestu,
i ruku gu u nedra turio,
pa govori crni Arapine:
„Bog ti ubi onu staru majku,
što tebe vrlo mlada udala, 90
jošte dojke u nedrima nemaš!"
Odgovara ta lepa nevesta:
„Tako nam je nama od kolena,
Ništa, kaže, u nedra nemamo."
Pa mi uze crni Arapine, 95
on mi uze konja za ulare,
te mi tegli pod svoja čadora.
Kad to vide stara Novačina,
Od planine gore govorio:
„Udri, kaže, Gruico vojvodo, 100
kako možeš više da ga trpiš?"
I tad stade crni Arapine,
vrati glavu, gleda u planinu,
tad govori Gruica vojvoda:
„Tegli konja, Arap gospodare, 105
što ti slušaš što kozak zboru."
Pusti čižmu nevesta na zemlju,
i njemu je bila govorila:
„Stani, ago, meni čižma pade!"
I nevesta sablju ugotivila, 110
kad se sagnu crni Arapine,
od kobile, kaže, bitevije,
kad se sagnu čižmu da dovati,
tad Gurica maši oštru sablju,
udari ga u tanku polovinu, 115
kada je prv ma' udarijo,
progovori crni Arapine:
„O, što me je srce zabolelo!"
Kad Gruica drugi put mašijo,
preseča ga njega na polovin', 120
pade, kaže, polovin'na zemlju,
a druga mu na kobili osta.
Dok Arapu polovina pade,
dotle bija stara Novačina
dotrčo sas dva svoja sina, 125
dotrčo dole iz planine,
maši ruku stari Novačina,
te Arapu uze oštru sablju,
pa mu, kaže, stara Novačine,
pa on kaže crnom Arapinu: 130
„Mnogo ti si nevesta uzea,
al' ovakvu dosag nisi uzea."
Pa on maši sas njegovu sablju,
odseče mu glavu do ramena,
i uze mu kobilu biteviju, 135
pa se vrati pod arapski čador,
pa uzima od bitevi kobile,
pa uzima pusat i alate.
Na telćiju glavu arapsku veza,
kolika je, da je bog ubije, 140
po zemlje se usnice vukoše,
pa on ide od grada do grada,
pa mi veća te mlade telale,
te da viču redom po čaršiji,
te da vide od Arapa glavu, 145
i da vide njegovu biteviju,
i da vide, kaže, oštru sablju,
ta neka se svijet oslobodi,
pa kuj ima, kaže, nek udava,
i kuj ima, neka se oženi.150
