У планини Новак и Радивој
Да поруше смизи(?) све планине,
И говори Новак Радивоју:
„А што ћемо, богом побратиме!
Умријесмо од глад и од жеђе. 5
А ведимо(?), драги Радивоју,
Ка Мостару граду бијеломе,
Прода'мо га за које пинезе.“
И недјеља јутром осванула,
Ето води Новак Радивоја, 10
Намјери се турска кириџија,
Гдје га води јунак по пазару.
За њ давају три хиљаде јаспри,
Нико ми се наћи не могаше,
Већ излази једна Отманица, 15
А даваше була удовица,
Матан ага и трећу хиљаду.
И на були био остануо,
И храни га була у ахару,
И чеше јој коње у ахару; 20
И Турци у ловак отишли,
И она га у ловак послала.
Ловак Турци покрај поља лове,
И побјеже, и веће не дође.
Изгуби га була удовица, 25
Како пође, тако и не дође.
