Синоћ Новак из Новога дође,
Јутрос љуби јаде задавао:
"Удаји се, моја верна љубо,
"Удаји се, не гледај на мене,
"Ја испроси у Новом девојку, 5
"И лепша је и виша од тебе
"И беља је и руменија је,
"И ситан је везак научила;
"Али није књиге научила,
"Да је оћеш мало поучити, 10
"Дао би ти сина најмлађега,
"Најмлађега и најмилијега."
Љуба њему ништа не беседи
Већ ушета у бијеле дворе,
Па узима дивит и артију, 15
П' она пише ситну књигу малу,
Не пише је чим се књиге пишу,
Већ је пише крвцом од образа,
Па је шаље у Нови девојци:
"Ти не пођи, жалосна девојко, 20
"У Новака верна љуба жива,
"И у љубе до четири сина,
"Пак му један доброг коња јаше,
"А други му бритку сабљу паше,
"А трећега води за ручицу, 25
"А четврти у наручај носи."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 519-520.
