Новак и Раде Мали

Извор: Викизворник


Новак и Раде Мали

Вино пије Старина Новаче
а до њега Ускок Раде мали
а око њих тридесет Ускока.
А кад су се пива нахилили
и од пива ћеиф уватили 5
међу се су плен затурили.
Но што рече Старина Новаче:
„Колики си мали Радоване,
да те узмем у ћесу дуванску
па да кренем у чету јуначку, 10
да четујем три бијела дана
још би река да нема дувана.“
Мал' по мало док се завадише
два крвава ножа извадише
један другог изгубит' оћаху, 15
недадоше остали ајдуци
но стадоше да дијеле друштво.
Раде нађе бољега одзива,
цијело је друштво окренуо.
Разбија их Старина Новаче: 20
„Немојте ме сада оставити!“
А ајдуци њему говораху:
„Ми нећемо с тобом четовати
ђегођ пођеш у исну(?) јуначку,
ђегођ ћесмо шићар шићарити 25
на дио нам половину даваш
полу самиј себе остављаше.“
Раде Мали на ноге скочио
и са њиме тридесет ајдука
и отиде зеленом планином. 30
Да се слушамо рече тридесет ајдука:
„Мали Раде наш арамбашо,
добраном је жеђа додијала,
знаш ли иђе воду каменицу
ал' студену воду забојину?“ 35
А вели им Раде Ускок мали:
„А напријед моји соколови
кад сиђемо на Гласинац равни
под Заселе(?) високу планину
а ну има крчма и меана 40
у меани Јања посестрима,
напојиће мене и ајдуке
без иједне паре и динара.“
И отален чета полазила
докле дође до Гласинца равна 45
под Заселе(?) високу планину,
примакли се до меане близу.
А виђе их из меане Јања,
у меани тридесет Сарајлија,
међу њима Сарајлија Мујо, 50
а Јања им крчмарица викну:
„А на море Сарајлија Мујо,
ево среће а ево ајдука,
повуци друштво у буково грање
док улазе Раде и ајдуци, 55
даћу њима отровано пиво
опојићу Рада и ајдуке.“
Тада Турчин на ноге скочио
у омару уведе дружину.
Раде крчми и меани дође, 60
на ноге их Јања дочекала,
па се с Радом у лице пољуби
тако редом с тридесет ајдука,
још овако Јања говореше:
„Благо мене данас и довијек, 65
од како ми не долазиш овђе,
од тада сам поспремила(?) пива(?).“
Навали им пива отрована,
а ајдуци трудни и уморни,
сваком глава паде без узглавља 70
док опоји тридесет ајдука,
а не море Вилим Маџарина.
Вино пије Вилим Маџарине,
за дванајест добрих јунака.
Крчмарица на ноге скочила, 75
а подвикну Сарајлија Муја:
„Ђе си, Мујо, ако бога знадеш,
ев' опојих тридесет ајдука,
а немогу Вилим Маџарина.“
Скочи Мујо на ноге лагане, 80
а са њиме Сарајлије Турци.
Дочека их Вилим Маџарине,
опалио два чивта пушака,
а опали бистра џефердара,
уби му три, четири друга, 85
док Вилима жива уватише.
Поведоше тридесет ајдука,
поведешо стрмо низ планину.
Рада када попјенило(?) пиво,
а кад виђе на грдило(?) руке, 90
цикну јунак као да се помами:
„А ох мени данас и довијек!
Ђе си побро Старина Новаче,
и ако сам јунак на јунаштво,
ма наваке Новакове немам, 95
ево мане Турци уватише
поведоше ме Сарајеву граду.“
Јунак јекну сва планина звекну.
Глас допадне Старом Новаку,
Бога ми се једу осјетио 100
па од земље на ноге скочио,
па подвикну Груја и Стевана:
„А замном не(?) моје двоје ђеце!“
Па их ето сентом и крајином,
пред Турцима на друм излазио, 105
крај Гласинца, поља широкога,
паде снели(?) на сред друма пута.
А ево ми Сарајлија Муја,
попијева танко, гласовито:
„Сад ћу шехер Сарајеву доћи, 110
даће мени везир алвалук'е,
даваће ми златне перјанице.“
А ово Новак слуша и гледа.
Турцима је пришуњао близу
све му зубе пребројат' оћаше 115
под њиме је вита бедевија,
коликоје жглаве(?) разврнула
да јој мрку тури кабаницу
неби пустој жглави(?) застенула(?),
а камо ли глава од ајдука. 120
Препаде се Грујо и Стеване,
а Новак им тако проговара:
„Небојте се дома невиђели,
кад сам био вашијех година,
сам сам веза по тридесет Турака.“ 125
Уто доба Сарајлија Мујо,
поблизу га освоји нагушино(?),
увати му уз дизгин ајвана
десном и руком за грло Турчина,
обали га у зелену траву, 130
а пригрла осјече му главу,
а узе му сабљу оковану,
па се јунак низ планину зиви:
„Ђе си брате дели Татомире,
а дијете Новаковић Грујо, 135
чекај тамо, не пушта га амо!“
Он у Турке зулум учинио
Сјече Турке, дреши ајдуке.
Посјече им петнајест Турака,
а петнајест бјежи низ Гласинац, 140
утекоше шехер Сарајеву.
А Стари се у Засеље врну,
ту у кући крчмарицу нађе,
па увати младу крчмарицу,
обуче је од воска кошуљу 145
а овошти косу на врх главе
и запали у Засеље кулу.
Он с' отален Радивоју врну,
Око се тридесет ајдука.
Ту ајдуци на ноге скочили, 150
а Новаку руку пољубили
и вјеру му задаваху тврду
да га никад изневјерит' неће,
ни код њега тражит' арамбаше.
А Новак им тада одговара: 155
„Фала вама браћо и ајдуци,
куће боље, но помози боже,
ја вас никад изневјерит' нећу,
но ћу прије узгубити главу,
но на илу(?) помислити(?) другу.“160



Извор[уреди]

Лубурић, Андрија, Збирка народних песама. Архив Србије, Београд, Новаки Раде мали.