Novak i Rade Mali
Vino pije Starina Novače
a do njega Uskok Rade mali
a oko njih trideset Uskoka.
A kad su se piva nahilili
i od piva ćeif uvatili 5
među se su plen zaturili.
No što reče Starina Novače:
„Koliki si mali Radovane,
da te uzmem u ćesu duvansku
pa da krenem u četu junačku, 10
da četujem tri bijela dana
još bi reka da nema duvana.“
Mal' po malo dok se zavadiše
dva krvava noža izvadiše
jedan drugog izgubit' oćahu, 15
nedadoše ostali ajduci
no stadoše da dijele društvo.
Rade nađe boljega odziva,
cijelo je društvo okrenuo.
Razbija ih Starina Novače: 20
„Nemojte me sada ostaviti!“
A ajduci njemu govorahu:
„Mi nećemo s tobom četovati
đegođ pođeš u isnu(?) junačku,
đegođ ćesmo šićar šićariti 25
na dio nam polovinu davaš
polu samij sebe ostavljaše.“
Rade Mali na noge skočio
i sa njime trideset ajduka
i otide zelenom planinom. 30
Da se slušamo reče trideset ajduka:
„Mali Rade naš arambašo,
dobranom je žeđa dodijala,
znaš li iđe vodu kamenicu
al' studenu vodu zabojinu?“ 35
A veli im Rade Uskok mali:
„A naprijed moji sokolovi
kad siđemo na Glasinac ravni
pod Zasele(?) visoku planinu
a nu ima krčma i meana 40
u meani Janja posestrima,
napojiće mene i ajduke
bez ijedne pare i dinara.“
I otalen četa polazila
dokle dođe do Glasinca ravna 45
pod Zasele(?) visoku planinu,
primakli se do meane blizu.
A viđe ih iz meane Janja,
u meani trideset Sarajlija,
među njima Sarajlija Mujo, 50
a Janja im krčmarica viknu:
„A na more Sarajlija Mujo,
evo sreće a evo ajduka,
povuci društvo u bukovo granje
dok ulaze Rade i ajduci, 55
daću njima otrovano pivo
opojiću Rada i ajduke.“
Tada Turčin na noge skočio
u omaru uvede družinu.
Rade krčmi i meani dođe, 60
na noge ih Janja dočekala,
pa se s Radom u lice poljubi
tako redom s trideset ajduka,
još ovako Janja govoreše:
„Blago mene danas i dovijek, 65
od kako mi ne dolaziš ovđe,
od tada sam pospremila(?) piva(?).“
Navali im piva otrovana,
a ajduci trudni i umorni,
svakom glava pade bez uzglavlja 70
dok opoji trideset ajduka,
a ne more Vilim Madžarina.
Vino pije Vilim Madžarine,
za dvanajest dobrih junaka.
Krčmarica na noge skočila, 75
a podviknu Sarajlija Muja:
„Đe si, Mujo, ako boga znadeš,
ev' opojih trideset ajduka,
a nemogu Vilim Madžarina.“
Skoči Mujo na noge lagane, 80
a sa njime Sarajlije Turci.
Dočeka ih Vilim Madžarine,
opalio dva čivta pušaka,
a opali bistra džeferdara,
ubi mu tri, četiri druga, 85
dok Vilima živa uvatiše.
Povedoše trideset ajduka,
povedešo strmo niz planinu.
Rada kada popjenilo(?) pivo,
a kad viđe na grdilo(?) ruke, 90
ciknu junak kao da se pomami:
„A oh meni danas i dovijek!
Đe si pobro Starina Novače,
i ako sam junak na junaštvo,
ma navake Novakove nemam, 95
evo mane Turci uvatiše
povedoše me Sarajevu gradu.“
Junak jeknu sva planina zveknu.
Glas dopadne Starom Novaku,
Boga mi se jedu osjetio 100
pa od zemlje na noge skočio,
pa podviknu Gruja i Stevana:
„A zamnom ne(?) moje dvoje đece!“
Pa ih eto sentom i krajinom,
pred Turcima na drum izlazio, 105
kraj Glasinca, polja širokoga,
pade sneli(?) na sred druma puta.
A evo mi Sarajlija Muja,
popijeva tanko, glasovito:
„Sad ću šeher Sarajevu doći, 110
daće meni vezir alvaluk'e,
davaće mi zlatne perjanice.“
A ovo Novak sluša i gleda.
Turcima je prišunjao blizu
sve mu zube prebrojat' oćaše 115
pod njime je vita bedevija,
kolikoje žglave(?) razvrnula
da joj mrku turi kabanicu
nebi pustoj žglavi(?) zastenula(?),
a kamo li glava od ajduka. 120
Prepade se Grujo i Stevane,
a Novak im tako progovara:
„Nebojte se doma neviđeli,
kad sam bio vašijeh godina,
sam sam veza po trideset Turaka.“ 125
Uto doba Sarajlija Mujo,
poblizu ga osvoji nagušino(?),
uvati mu uz dizgin ajvana
desnom i rukom za grlo Turčina,
obali ga u zelenu travu, 130
a prigrla osječe mu glavu,
a uze mu sablju okovanu,
pa se junak niz planinu zivi:
„Đe si brate deli Tatomire,
a dijete Novaković Grujo, 135
čekaj tamo, ne pušta ga amo!“
On u Turke zulum učinio
Sječe Turke, dreši ajduke.
Posječe im petnajest Turaka,
a petnajest bježi niz Glasinac, 140
utekoše šeher Sarajevu.
A Stari se u Zaselje vrnu,
tu u kući krčmaricu nađe,
pa uvati mladu krčmaricu,
obuče je od voska košulju 145
a ovošti kosu na vrh glave
i zapali u Zaselje kulu.
On s' otalen Radivoju vrnu,
Oko se trideset ajduka.
Tu ajduci na noge skočili, 150
a Novaku ruku poljubili
i vjeru mu zadavahu tvrdu
da ga nikad iznevjerit' neće,
ni kod njega tražit' arambaše.
A Novak im tada odgovara: 155
„Fala vama braćo i ajduci,
kuće bolje, no pomozi bože,
ja vas nikad iznevjerit' neću,
no ću prije uzgubiti glavu,
no na ilu(?) pomisliti(?) drugu.“160
