Ни у бана, ни у Маријана,
Што у оног Краљевића Марка!
Пред двором му жута дуња расте,
Која лијепим родом урођава;
По дну сребро, а по вр'у злато, 5
А у сриједи, све драго камење!
То се чудо, чак до цара чуло!
Шаље царе двије вјерне слуге,
Да питају Краљевића Марка,
Ал' говори Краљевићу Марко: 10
"Није дуња, него моја сеја!"
Па говори Краљевићу Марко:
"Бога ј' теби, сестрице рођена!
Ти одлази у горње чардаке,
Свилу свлачи, кадифу облачи, 15
Па ти иди у гору зелену,
Не би л' тебе звјериње појело!"
Она иде у гору зелену -
Чекала је љетни дан до подне,
Не би л' кога срећа нанијела, 20
На сестрицу Краљевића Марка.
Вјешала се о жутој наранчи,
Наранча је милостива била,
Своје гране црној земљи свила.
Вјешала се о зеленој јели, 25
И јела је милостива била,
Своје гране црној земљи вила.
Вјешала се о жутој јабуци,
Јабука је тврдоглава била,
Своје гране под облаке вила, 30
Па утуши Маркову сестрицу!
