Запросио Ченгијћ бего иза Загорја
На далеко у Требиње ђузел Фатиму
Па отиде у тазбину, да прстенује,
Пробуче се и обуче свилен' кошуљу,
Сврх кошуље мор доламу, сву у гајтане, 5
И пригрну зелен' ћурка до црне земље,
А на главу самур капу и три челенке,
А очешља с'једу браду, дугу до бедре.
Када дође у тазбину, среће лоше би,
Угледа га ђузел Фата са врх чардака, 10
Па упита стару мајку: "Који је оно?" —
"Оно ти је ђувегпја, бего Ченгијћу." —
"Богме нећу, моја мајко, узети га ја,
"Да имаде више блага него бега два." —
"Мучи, ћерце, мучи, Фате, луда лп си ти, 15
"Више има Ченгијћ блага него друга три." —
"Кад је тако, моја мајко, ај узми га ти."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 358.
