Zaprosio Čengijć bego iza Zagorja
Na daleko u Trebinje đuzel Fatimu
Pa otide u tazbinu, da prstenuje,
Probuče se i obuče svilen' košulju,
Svrh košulje mor dolamu, svu u gajtane, 5
I prigrnu zelen' ćurka do crne zemlje,
A na glavu samur kapu i tri čelenke,
A očešlja s'jedu bradu, dugu do bedre.
Kada dođe u tazbinu, sreće loše bi,
Ugleda ga đuzel Fata sa vrh čardaka, 10
Pa upita staru majku: "Koji je ono?" —
"Ono ti je đuvegpja, bego Čengijću." —
"Bogme neću, moja majko, uzeti ga ja,
"Da imade više blaga nego bega dva." —
"Muči, ćerce, muči, Fate, luda lp si ti, 15
"Više ima Čengijć blaga nego druga tri." —
"Kad je tako, moja majko, aj uzmi ga ti."
Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga peta, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1896, str. 358.
