Не смиј се над мојом пророчанском тугом
| Не смиј се над мојом пророчанском тугом (Не смейся над моей пророческой тоскою) (1896) Писац: Михаил Љермонтов, преводилац: Јован Дучић |
Не смиј се над мојом пророчанском тугом,
Знадох удар судбе неће ме обићи,
Знадох глава моја, коју љубиш тако,
Са груди ће твојих под оштрицу стићи,
Ја говорах теби: ни среће ни славе
Никад стећи нећу. Иде час несретни,
Пашћу, ал’ с подсмјехом и пакошћу св’јета,
Оцрњен ми биће гениј недоцвјетни.
И поћ’ ћу без трага, са надом и муком
Но без страха чекам кад ће конац бити!
Нека руља б’јесна раскине ми в’јенац,
Мој пјеснички в’јенац, вјенац трновити!
Нека! Моје срце и сред искушења
Неће мржњу крити!
Извор
[уреди]1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 292.