Ne smij se nad mojom proročanskom tugom
| Ne smij se nad mojom proročanskom tugom (Не смейся над моей пророческой тоскою) (1896) Pisac: Mihail Ljermontov, prevodilac: Jovan Dučić |
Ne smij se nad mojom proročanskom tugom,
Znadoh udar sudbe neće me obići,
Znadoh glava moja, koju ljubiš tako,
Sa grudi će tvojih pod oštricu stići,
Ja govorah tebi: ni sreće ni slave
Nikad steći neću. Ide čas nesretni,
Pašću, al’ s podsmjehom i pakošću sv’jeta,
Ocrnjen mi biće genij nedocvjetni.
I poć’ ću bez traga, sa nadom i mukom
No bez straha čekam kad će konac biti!
Neka rulja b’jesna raskine mi v’jenac,
Moj pjesnički v’jenac, vjenac trnoviti!
Neka! Moje srce i sred iskušenja
Neće mržnju kriti!
Izvor
[uredi]1896. Zora, list za zabavu, pouku i književnost. Godina prva. str. 292.