Не пиј' воде...

Не пиј' воде...

Прше орле преко Сарајева,
Крил’ма маше, грлом проговара:
— Крила моја, да би одагњила,
Куд’ сте мене ово занијела —
Ђе не видим дрвља ни камења, 5
Већ је грана од листа јаблана,
Под њом сједи Ружица ђевојка.
Кад је Ружи жеђа додијала,
Она иде бунар води 'ладној;
Њојзи виче чобан од оваца: 10
„Не пиј воде, Ружице ђевојко.
„Ту су воду виле отровале,
„Јер су онђе чедо закопале.
„Да је женско, не би’ ни жалио;
„Већ је мушко, жалосна му мајка!“ 15

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg

Напомена[уреди]

Беговић: 5 Виле воду осмрадиле Стр. 4 и 5

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Драгослав Алексић, Личанке, песме из народа, Штампарија М. Сибинкића, Грачац, 1934., стр. 51.