Prše orle preko Sarajeva,
Kril’ma maše, grlom progovara:
— Krila moja, da bi odagnjila,
Kud’ ste mene ovo zanijela —
Đe ne vidim drvlja ni kamenja, 5
Već je grana od lista jablana,
Pod njom sjedi Ružica đevojka.
Kad je Ruži žeđa dodijala,
Ona ide bunar vodi 'ladnoj;
Njojzi viče čoban od ovaca: 10
„Ne pij vode, Ružice đevojko.
„Tu su vodu vile otrovale,
„Jer su onđe čedo zakopale.
„Da je žensko, ne bi’ ni žalio;
„Već je muško, žalosna mu majka!“ 15
