Пошетала Мејрима ђевојка,
Испред двора Шеховића Мујо
Гледао је, па је говорио:
„Љепа ти си, Мејрима ђевојко!
„Јошт су боље русе косе твоје, 5
„Да се хоћеш ш њима опасати,
„По појасу јошт би боље стале.“
Ал' му вели Мејрима ђевојка:
„Од отоле, Шеховића Мујо!
„Ти не гледај жуте косе моје, 10
„Но ти гледај милу сеју твоју,
„Што је раниш давно у потају,
„Да не види сунца и мјесеца,
„Ни јунака, ни бијела дана.“
То изрече, па у двор утече. 15
За њом јадан Мујо пристајаше,
И Мејрими тако говораше:
„Причекај ме, Мејрима ђевојко!
„Да т' дарујем злаћену јабуку,
„У јабуци бурме и прстење.“ 20
Ђевојка му са пенџера виче:
„Хајде натраг, Шеховића Мујо!
„Ја сам млада давно испрошена
„За делију Ченгијh Осман бега.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 155.
