Pošetala Mejrima đevojka,
Ispred dvora Šehovića Mujo
Gledao je, pa je govorio:
„Ljepa ti si, Mejrima đevojko!
„Jošt su bolje ruse kose tvoje, 5
„Da se hoćeš š njima opasati,
„Po pojasu jošt bi bolje stale.“
Al' mu veli Mejrima đevojka:
„Od otole, Šehovića Mujo!
„Ti ne gledaj žute kose moje, 10
„No ti gledaj milu seju tvoju,
„Što je raniš davno u potaju,
„Da ne vidi sunca i mjeseca,
„Ni junaka, ni bijela dana.“
To izreče, pa u dvor uteče. 15
Za njom jadan Mujo pristajaše,
I Mejrimi tako govoraše:
„Pričekaj me, Mejrima đevojko!
„Da t' darujem zlaćenu jabuku,
„U jabuci burme i prstenje.“ 20
Đevojka mu sa pendžera viče:
„Hajde natrag, Šehovića Mujo!
„Ja sam mlada davno isprošena
„Za deliju Čengijh Osman bega.“
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 155.
