Божем мома, божем чудо,
Божем неће да говори.
Говорила њојна мајка:
„Донесите с листом дуњу,
„Не би л' мома говорила.“ 5
Донесоше с листом дуњу,
Неће мома ни да гледа,
Акамоли да говори.
Говорила њојна мајка:
„Донесите чокот грожђа, 10
„Не би л' мома говорила.“
Донесоше чокот грожђа,
Неће мома ни да гледа,
Акамоли да говори.
Говорила њојна мајка: 15
„Доведите врана коња
„И на коњу младо момче,
„Не би л' мома говорила.“
Доведоше врана коња
И на коњу младо момче. 20
Проговори девојчица:
„Скин' се, момче, с враног коња,
„Да идемо у башчицу,
„Да беремо вишњичицу,
„Да идемо дојне земље, 25
„Гди не суди ни судија,
„Ни судија ни кадија,
„Ја ћу судит' девојкама,
„А ти суди над момцима.“
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 437-438.
