Божем мома, божем чудо,
Божем неће да говори.
Говорила њојна мајка:
„Донесите с листом дуњу,
„Не би л' мома говорила.“ 5
Донесоше с листом дуњу,
Неће мома ни да гледа,
Акамоли да говори.
Говорила њојна мајка:
„Донесите чокот грожђа, 10
„Не би л' мома говорила.“
Донесоше чокот грожђа,
Неће мома ни да гледа,
Акамоли да говори.
Говорила њојна мајка: 15
„Доведите врана коња
„И на коњу младо момче,
„Не би л' мома говорила.“
Доведоше врана коња
И на коњу младо момче. 20
Проговори девојчица:
„Скин' се, момче, с враног коња,
„Да идемо у башчицу,
„Да беремо вишњичицу,
„Да идемо дојне земље, 25
„Гди не суди ни судија,
„Ни судија ни кадија,
„Ја ћу судит' девојкама,
„А ти суди над момцима.“
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 437-438.
