Кад Вилићи секу удаваше,
Триста овнов курбан учинише.
Три турбета нова саградише,
Триста дјеце сулнет учинише,
Да им сека здраво гору пријде, 5
Кад је сека здраво гору пришла,
Гору пришла, у поље унишла,
Ударила киша сушњежица,
Сви сватови натраг побјегоше:
Оста злато на сред поља сама. 10
На злату је девет кавадова
И десета свилена кошуља.
Све се девет за кошуљу смрзле,
Танка коша за биело тиело,
Жуте чижме за крнали ноге, 15
Прстенови за биеле руке
А ђердани за биело грло,
Златна пећа за медена уста.
Она иде џувегину двору.
Кад је дошла пред биеле дворе, 20
Излазила стара свекрвица,
Не вели јој: како си озебла?"
Него вели: како си нам лиепа.
Излазила млада заовица,
Не вели јој: јеси л'нам озебла?" 25
Већ јој гледа везак низ кошуљу.
Излазила млада јетрвица,
Износила чедо у нарамку,
Па свом Чеду она говорила:
"Питај душо, је л ' озебла стрина!" 30
Кад те риечи млада разумјела
Машила се руком у џепове,
Извадила јаглуг срном везен,
У јаглуку хиљаду дуката.
На дер теби чедо пренејако, 35
Јаглук дери, а стрину спомињи,
Она иде у горње чардаке.
Тер пада на мехке душеке,
Они млиду, да се пренемаже,
Ал се злато и с душом растаде.40
