Kad Vilići seku udavaše,
Trista ovnov kurban učiniše.
Tri turbeta nova sagradiše,
Trista djece sulnet učiniše,
Da im seka zdravo goru prijde, 5
Kad je seka zdravo goru prišla,
Goru prišla, u polje unišla,
Udarila kiša sušnježica,
Svi svatovi natrag pobjegoše:
Osta zlato na sred polja sama. 10
Na zlatu je devet kavadova
I deseta svilena košulja.
Sve se devet za košulju smrzle,
Tanka koša za bielo tielo,
Žute čižme za krnali noge, 15
Prstenovi za biele ruke
A đerdani za bielo grlo,
Zlatna peća za medena usta.
Ona ide džuveginu dvoru.
Kad je došla pred biele dvore, 20
Izlazila stara svekrvica,
Ne veli joj: kako si ozebla?"
Nego veli: kako si nam liepa.
Izlazila mlada zaovica,
Ne veli joj: jesi l'nam ozebla?" 25
Već joj gleda vezak niz košulju.
Izlazila mlada jetrvica,
Iznosila čedo u naramku,
Pa svom Čedu ona govorila:
"Pitaj dušo, je l ' ozebla strina!" 30
Kad te rieči mlada razumjela
Mašila se rukom u džepove,
Izvadila jaglug srnom vezen,
U jagluku hiljadu dukata.
Na der tebi čedo prenejako, 35
Jagluk deri, a strinu spominji,
Ona ide u gornje čardake.
Ter pada na mehke dušeke,
Oni mlidu, da se prenemaže,
Al se zlato i s dušom rastade.40
Reference
Izvor
Hrvatske narodne pjesme i pripoviedke iz Bosne, skupio N. Tordinac. Naklada i tisak E. Janička, Vukovar, 1883., str. 18-19.
