Зафали се младо момче
Да се неће оженити.
Ђевојку му испросили
Лакат дугу, два дебелу,
Дили ли, дипли ли! 5
Силне свате покупише,
По њу коња одагнаше,
А на коња навалише —
Мома сједе, а коњ леже,
Дили ли, дипли ли! 10
Шуре зету књигу пишу:
„Чуј не, зете сијасете,
Коњ ти леже под ђевојком —
Шаљи кола од олова,
Дили ли, дипли ли! 15
Зету књига допанула,
Он волове искупио,
А кола је направио,
За волове приспичише,
По ђевојку одлазише, 20
На кола је навалише —
Волови се поломише,
А кола се покршише
Док је двору дотеглише.
У двор уљест' не могоше, 25
Двоја врата извадише
Док је у двор утискоше.
Ујутро је изведоше,
Дава свекру сребрн ножић
Да му дође на зло Божић, 30
Дили ли, дипли ли!
Па јој ручак изнесоше:
Четир крува опсенице,
И два сгапа[1] млаћенице,
И два вола испод кола, 35
И два овна испод звона.
По ручку је проведоше
У ложђа[2] је одведоше —
Мало грожђа изобала:
Три тежика винограда, 40
Четвртога у комшије,
Дили ли, дипли ли!
Кад изађе наврх винограда,
Диже ногу наврх винограда,
У њему се попишала: 45
Три мнинице[3] промељаше,
Четир ступе проступаше,
Удушила три пудара,
Дили, дипли ли!
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 184-185.
