Zafali se mlado momče
Da se neće oženiti.
Đevojku mu isprosili
Lakat dugu, dva debelu,
Dili li, dipli li! 5
Silne svate pokupiše,
Po nju konja odagnaše,
A na konja navališe —
Moma sjede, a konj leže,
Dili li, dipli li! 10
Šure zetu knjigu pišu:
„Čuj ne, zete sijasete,
Konj ti leže pod đevojkom —
Šalji kola od olova,
Dili li, dipli li! 15
Zetu knjiga dopanula,
On volove iskupio,
A kola je napravio,
Za volove prispičiše,
Po đevojku odlaziše, 20
Na kola je navališe —
Volovi se polomiše,
A kola se pokršiše
Dok je dvoru dotegliše.
U dvor uljest' ne mogoše, 25
Dvoja vrata izvadiše
Dok je u dvor utiskoše.
Ujutro je izvedoše,
Dava svekru srebrn nožić
Da mu dođe na zlo Božić, 30
Dili li, dipli li!
Pa joj ručak iznesoše:
Četir kruva opsenice,
I dva sgapa[1] mlaćenice,
I dva vola ispod kola, 35
I dva ovna ispod zvona.
Po ručku je provedoše
U ložđa[2] je odvedoše —
Malo grožđa izobala:
Tri težika vinograda, 40
Četvrtoga u komšije,
Dili li, dipli li!
Kad izađe navrh vinograda,
Diže nogu navrh vinograda,
U njemu se popišala: 45
Tri mninice[3] promeljaše,
Četir stupe prostupaše,
Udušila tri pudara,
Dili, dipli li!
Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, knjiga prva, različne ženske pjesme, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti, Beograd 1973., str. 184-185.
