Ненад и Коруна војвода

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Роди мајка девет пособаца,
0002 Родила ји и одранила ји,
0003 Сас преслице и сас десне руке;
0004 Све ји девет иженила редом,
0005 Кад је стала деветог женити,
0006 Десетог је родила Ненада
0007 И тада им преминуо баба.
0008 Сву господу зваше у сватове,
0009 Ал’ не зваше Коруну војводу;
0010 Коруна је и незван дошао,
0011 И велики зулум починио –
0012 Погубио сви девет синова,
0013 Одвео је сви девет снајица,
0014 Однео је три товара блага,
0015 Лепа блага, дара девојачка,
0016 И одведе девет коња врани.
0017 Мало потом време простојало,
0018 Простојало до петнајст година,
0019 Док је Ненад до коња дораст’о,
0020 Та до коња и те сабље бритке.
0021 Па се шеће јунак међ’ дружину –
0022 Скупила се велика дружбина
0023 И у њојзи нејаки Ненаде.
0024 Свак у друштву с рођеним се фали,
0025 Који с братом, који са сестрицом,
0026 Млад Ненаде коњем и оружјем,
0027 Јер у њега нема рођенога.
0028 Брижан шеће двору бијеломе,
0029 Па беседи својој старој мајци:
0030 ”Ој старице, моја мила мајко,
0031 Зашт’ ми брата породила ниси,
0032 Јали брата јали и сестрицу?
0033 Кад би јунак у дружбини младој,
0034 Свак се ондје са рођеним фали,
0035 Ја се фалим коњем и оружјем!”
0036 Ненаду је говорила мајка:
0037 ”Да мој сине, нејаки Ненаде,
0038 Родила сам девет пособаца,
0039 Родила сам и одранила сам
0040 Сас преслице и сас десне руке,
0041 Сви сам девет поженила редом,
0042 А када сам женила деветог,
0043 Ја сам тебе родила десетог
0044 И тада ти преминуо баба.
0045 Сву господу звасмо у сватове,
0046 Ал’ не звасмо Коруну војводу;
0047 Коруна је и незван дошао
0048 И велики зулум починио –
0049 Погубио сви девет синова,
0050 Однео је три товара блага,
0051 Лепа блага, дара дјевојачка,
0052 И одведе девет коња врани!”
0053 Кад је јунак мајку саслушао,
0054 Коња језди Коруновом двору;
0055 Пред двором му најмлађа снајица.
0056 Божију јој помоћ називао,
0057 Јошт му лепше снајица привати.
0058 Њу ми пита дијете Ненаде:
0059 ”Је л’ у двору Коруна војвода?” –
0060 ”Јест у двору Коруна војвода!”
0061 Па ушета у бијеле дворе
0062 Да изове Коруну војводу.
0063 Коруни је тијо беседила:
0064 ”Господару, Коруна војвода,
0065 Дође јунак пред бијеле дворе,
0066 Па он пита са коња вранога:
0067 ,Је л’ у двору Коруна војвода?’ ”
0068 Младу пита Коруна војвода:
0069 ”Какви ј’ јунак, каква ли изгледа,
0070 Каквог лица, какова ли стаса?”
0071 Њему вели најмлађа снајица:
0072 ”Бело лице к’о бела артија,
0073 Обрвице кано трњинице,
0074 Узраста је Краљевића Марка,
0075 А стаса је Милош’ Обилића.”
0076 Тада рече Коруна војвода:
0077 ”То је Ненад, жалосна му мајка!”
0078 Брзо скаче на ноге лагане,
0079 Од брзине у танкој кошуљи,
0080 Од хитрости на гола коњица,
0081 Манитости без капе везене,
0082 С голом сабљом у десници руци.
0083 Па излети двору на капију,
0084 Пред капијом угледа Ненада,
0085 Те је њему плахо говорио:
0086 ”Ој Ненаде, зло ти додијало,
0087 Које тебе силе дотераше
0088 Да Коруну по дворови тражиш?”
0089 Одговара нејаки Ненаде:
0090 ”Курвин сине, Коруна војводо,
0091 Кад те нису у сватове звали,
0092 Зашто дође незван у сватове,
0093 Зашт’ погуби сви девет синова,
0094 Зашт’ одведе сви девет снајица,
0095 Зашт’ однесе три товара блага,
0096 Лепа блага, девојачка дара,
0097 И одведе девет коња врани?”
0098 Ману сабљом нејаки Ненаде,
0099 Ману сабљом, а одману главом
0100 И откиде са Коруне главу.
0101 Па он купи Коруново благо,
0102 Собом води сви девет снајица
0103 И одведе сви девет коњица.
0104 Све је снаје редом разудао,
0105 А најмлађу за се уставио.
0106 Тако зајам Коруни поврати
0107 И учини жао за срамоту.