Nenad i Koruna vojvoda

0001 Rodi majka devet posobaca,
0002 Rodila ji i odranila ji,
0003 Sas preslice i sas desne ruke;
0004 Sve ji devet iženila redom,
0005 Kad je stala devetog ženiti,
0006 Desetog je rodila Nenada
0007 I tada im preminuo baba.
0008 Svu gospodu zvaše u svatove,
0009 Al’ ne zvaše Korunu vojvodu;
0010 Koruna je i nezvan došao,
0011 I veliki zulum počinio –
0012 Pogubio svi devet sinova,
0013 Odveo je svi devet snajica,
0014 Odneo je tri tovara blaga,
0015 Lepa blaga, dara devojačka,
0016 I odvede devet konja vrani.
0017 Malo potom vreme prostojalo,
0018 Prostojalo do petnajst godina,
0019 Dok je Nenad do konja dorast’o,
0020 Ta do konja i te sablje britke.
0021 Pa se šeće junak međ’ družinu –
0022 Skupila se velika družbina
0023 I u njojzi nejaki Nenade.
0024 Svak u društvu s rođenim se fali,
0025 Koji s bratom, koji sa sestricom,
0026 Mlad Nenade konjem i oružjem,
0027 Jer u njega nema rođenoga.
0028 Brižan šeće dvoru bijelome,
0029 Pa besedi svojoj staroj majci:
0030 ”Oj starice, moja mila majko,
0031 Zašt’ mi brata porodila nisi,
0032 Jali brata jali i sestricu?
0033 Kad bi junak u družbini mladoj,
0034 Svak se ondje sa rođenim fali,
0035 Ja se falim konjem i oružjem!”
0036 Nenadu je govorila majka:
0037 ”Da moj sine, nejaki Nenade,
0038 Rodila sam devet posobaca,
0039 Rodila sam i odranila sam
0040 Sas preslice i sas desne ruke,
0041 Svi sam devet poženila redom,
0042 A kada sam ženila devetog,
0043 Ja sam tebe rodila desetog
0044 I tada ti preminuo baba.
0045 Svu gospodu zvasmo u svatove,
0046 Al’ ne zvasmo Korunu vojvodu;
0047 Koruna je i nezvan došao
0048 I veliki zulum počinio –
0049 Pogubio svi devet sinova,
0050 Odneo je tri tovara blaga,
0051 Lepa blaga, dara djevojačka,
0052 I odvede devet konja vrani!”
0053 Kad je junak majku saslušao,
0054 Konja jezdi Korunovom dvoru;
0055 Pred dvorom mu najmlađa snajica.
0056 Božiju joj pomoć nazivao,
0057 Jošt mu lepše snajica privati.
0058 Nju mi pita dijete Nenade:
0059 ”Je l’ u dvoru Koruna vojvoda?” –
0060 ”Jest u dvoru Koruna vojvoda!”
0061 Pa ušeta u bijele dvore
0062 Da izove Korunu vojvodu.
0063 Koruni je tijo besedila:
0064 ”Gospodaru, Koruna vojvoda,
0065 Dođe junak pred bijele dvore,
0066 Pa on pita sa konja vranoga:
0067 ,Je l’ u dvoru Koruna vojvoda?’ ”
0068 Mladu pita Koruna vojvoda:
0069 ”Kakvi j’ junak, kakva li izgleda,
0070 Kakvog lica, kakova li stasa?”
0071 Njemu veli najmlađa snajica:
0072 ”Belo lice k’o bela artija,
0073 Obrvice kano trnjinice,
0074 Uzrasta je Kraljevića Marka,
0075 A stasa je Miloš’ Obilića.”
0076 Tada reče Koruna vojvoda:
0077 ”To je Nenad, žalosna mu majka!”
0078 Brzo skače na noge lagane,
0079 Od brzine u tankoj košulji,
0080 Od hitrosti na gola konjica,
0081 Manitosti bez kape vezene,
0082 S golom sabljom u desnici ruci.
0083 Pa izleti dvoru na kapiju,
0084 Pred kapijom ugleda Nenada,
0085 Te je njemu plaho govorio:
0086 ”Oj Nenade, zlo ti dodijalo,
0087 Koje tebe sile doteraše
0088 Da Korunu po dvorovi tražiš?”
0089 Odgovara nejaki Nenade:
0090 ”Kurvin sine, Koruna vojvodo,
0091 Kad te nisu u svatove zvali,
0092 Zašto dođe nezvan u svatove,
0093 Zašt’ pogubi svi devet sinova,
0094 Zašt’ odvede svi devet snajica,
0095 Zašt’ odnese tri tovara blaga,
0096 Lepa blaga, devojačka dara,
0097 I odvede devet konja vrani?”
0098 Manu sabljom nejaki Nenade,
0099 Manu sabljom, a odmanu glavom
0100 I otkide sa Korune glavu.
0101 Pa on kupi Korunovo blago,
0102 Sobom vodi svi devet snajica
0103 I odvede svi devet konjica.
0104 Sve je snaje redom razudao,
0105 A najmlađu za se ustavio.
0106 Tako zajam Koruni povrati
0107 I učini žao za sramotu.