Мајка Мару за Ивана дала,
Синоћ дала, јутрос се кајала,
Јер је Иво пијаница љута,
Сву ноћ пије по механам' пиво,
До поноћи вино и ракију, 5
Од поноћи Мари на камари:
„Љубо Маро, отвори ми врата!“
Скочи Мара у кошуљи танкој,
Те Ивану отворила врата.
Кад је Иво Мару сагледао, 10
Иза паса ножа извадио.
Љубу Мару у срце удрио,
На ножу јој чедо извадио.
Јошт Ивану Мара проговара:
„Што учини, да од Бога нађеш! 15
„Што си двије изгубио душе!
„Ја не жалим, Иво господаре!
„Што си мене данас погубио,
„Него жалим чедо премалено.“
Ражали се Иво господаре, 20
Па говори милој својој љуби:
„Јесу ли ти ране од пребола?“
Она њему млада проговора:
„Ниjeсу ми ране од пребола,
„Него ћу ти сада умријети. 25
„Но чу ли ме, Иво господаре!
„Кад узврћеш танко рухо моје,
„Ти не мећи крваве кошуље;
„Мајка ће ми рухо преметати,
„Па ће виђет' крваве кошуље, 30
„Познати ће, да си ме убио,
„Па ће казат' милој браћи мојој,
„Моја браћа погубиће тебе.“
То изрече мртва земљи клече,
За њом Иво црче од жалости. 35
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 137-138.
