Majka Maru za Ivana dala,
Sinoć dala, jutros se kajala,
Jer je Ivo pijanica ljuta,
Svu noć pije po mehanam' pivo,
Do ponoći vino i rakiju, 5
Od ponoći Mari na kamari:
„Ljubo Maro, otvori mi vrata!“
Skoči Mara u košulji tankoj,
Te Ivanu otvorila vrata.
Kad je Ivo Maru sagledao, 10
Iza pasa noža izvadio.
Ljubu Maru u srce udrio,
Na nožu joj čedo izvadio.
Jošt Ivanu Mara progovara:
„Što učini, da od Boga nađeš! 15
„Što si dvije izgubio duše!
„Ja ne žalim, Ivo gospodare!
„Što si mene danas pogubio,
„Nego žalim čedo premaleno.“
Ražali se Ivo gospodare, 20
Pa govori miloj svojoj ljubi:
„Jesu li ti rane od prebola?“
Ona njemu mlada progovora:
„Nijesu mi rane od prebola,
„Nego ću ti sada umrijeti. 25
„No ču li me, Ivo gospodare!
„Kad uzvrćeš tanko ruho moje,
„Ti ne meći krvave košulje;
„Majka će mi ruho premetati,
„Pa će viđet' krvave košulje, 30
„Poznati će, da si me ubio,
„Pa će kazat' miloj braći mojoj,
„Moja braća pogubiće tebe.“
To izreče mrtva zemlji kleče,
Za njom Ivo crče od žalosti. 35
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 137-138.
