Немања/35

Немања
Писац: Јован Суботић
ДРУГИ ПРИЗОР

ДРУГИ ПРИЗОР
Чуч улази снуђен.

КНЕЗ ВЛАДИМИР (нагло):
Шта доносиш, Чуче!
ЧУЧ (љутито):
Зашт’ ми ниси треће писмо дао?
Јошт' сам ти га двапуга искао,
И рек’о: у трипут Бог помаже.
КНЕЗ ВЛАДИМИР (пребледи):
Не будали, већ говори, шта је.
Живи л’ јоште, ил’ си га убио?
ЧУЧ (у дрту):
Хајде убиј ти кога, ког нема!
КНЕЗ ВЛАДИМИР:
Шта то рече? (Тргне нож.) Цркни таки, скоте!
ЧУЧ (мирно):
Лако ти је мене сад убити,
Ал’ ме убиј, кад ме ту не буде!
КНЕЗ ВЛАДИМИР (скрсти руке и хода жестоко, наједаред се окрене Чучу, и љутито рекне):
Казуј даље, што си онемио,
Шта је било, и шта си свршио?
ЧУЧ:
Шта је било? Није било ништа!
Не нађох ти сужна у Клобуку,
А не нађох ни старог Бошњака,
Јошт' пре мене сви бјаху отишли.
КНЕЗ ВЛАДИМИР (јаростно):
Сад знам шта је! Сад је све пропало!
О! сам себе треба да закољем!
(Чучу нагло.)
А виђе ли кћер кнеза Крусића?
ЧУЧ:
Ни ње нема; и њу су одвели!
Кнез Владимир (мисли се):
Седлај одмах, па ид’ у потеру!
Ако мени Немању доведеш,
Кнежину ћу теби поклонити;
А ако ми Бошњака повратиш,
Свега ћу те дукати засути, —
Са другима било, како било,
Ал’ овога довуци ми, Чуче,
Па ћу тебе таки побратити.
(Јаростно.)
Доведи га, тек да га запитам...
(Шкрипне зуби.)
Иди! Иди!
ЧУЧ:
Овај час полазим,
Па к’о псето траг ћу им терати.
Куд ћу с’ њима, ако их ухватим?
КНЕЗ ВЛАДИМИР:
Управ’ к мени, ма где онда био...
Само старог Бошњака добиј ми. —
ЧУЧ:
Да м’ и треће писмо јуче даде,
Сад би с’ смео, а неби с’ љутио,
Ал’ тако је, кад ме не послуша...
(Оде.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.