Nemanja/35
| ←Prvi prizor | Nemanja Pisac: Jovan Subotić DRUGI PRIZOR |
Treći prizor→ |
DRUGI PRIZOR
Čuč ulazi snuđen.
KNEZ VLADIMIR (naglo):
Šta donosiš, Čuče!
ČUČ (ljutito):
Zašt’ mi nisi treće pismo dao?
Jošt' sam ti ga dvapuga iskao,
I rek’o: u triput Bog pomaže.
KNEZ VLADIMIR (prebledi):
Ne budali, već govori, šta je.
Živi l’ jošte, il’ si ga ubio?
ČUČ (u drtu):
Hajde ubij ti koga, kog nema!
KNEZ VLADIMIR:
Šta to reče? (Trgne nož.) Crkni taki, skote!
ČUČ (mirno):
Lako ti je mene sad ubiti,
Al’ me ubij, kad me tu ne bude!
KNEZ VLADIMIR (skrsti ruke i hoda žestoko, najedared se okrene Čuču, i ljutito rekne):
Kazuj dalje, što si onemio,
Šta je bilo, i šta si svršio?
ČUČ:
Šta je bilo? Nije bilo ništa!
Ne nađoh ti sužna u Klobuku,
A ne nađoh ni starog Bošnjaka,
Jošt' pre mene svi bjahu otišli.
KNEZ VLADIMIR (jarostno):
Sad znam šta je! Sad je sve propalo!
O! sam sebe treba da zakoljem!
(Čuču naglo.)
A viđe li kćer kneza Krusića?
ČUČ:
Ni nje nema; i nju su odveli!
Knez Vladimir (misli se):
Sedlaj odmah, pa id’ u poteru!
Ako meni Nemanju dovedeš,
Knežinu ću tebi pokloniti;
A ako mi Bošnjaka povratiš,
Svega ću te dukati zasuti, —
Sa drugima bilo, kako bilo,
Al’ ovoga dovuci mi, Čuče,
Pa ću tebe taki pobratiti.
(Jarostno.)
Dovedi ga, tek da ga zapitam...
(Škripne zubi.)
Idi! Idi!
ČUČ:
Ovaj čas polazim,
Pa k’o pseto trag ću im terati.
Kud ću s’ njima, ako ih uhvatim?
KNEZ VLADIMIR:
Uprav’ k meni, ma gde onda bio...
Samo starog Bošnjaka dobij mi. —
ČUČ:
Da m’ i treće pismo juče dade,
Sad bi s’ smeo, a nebi s’ ljutio,
Al’ tako je, kad me ne posluša...
(Ode.)
|