Незнану Незнановићу

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стари мач
Писац: Милорад Митровић





        
Незнану Незнановићу

ДИЧНОМ СРПСКОМ ПЕСНИКУ И КЊИЖЕВНИКУ, НЕГДИНЦИ

     Старо доба би и прође,
Ал’ се врати стара мода,
И наш Олимп опет трешти
Од посвета и од ода.

     Сваки песник фрак навуко,
И затего бледо лице,
И парадну лиру узо,
И обуко рукавице.

     И оре се громке песме,
А пегази ноге ломе,
И у зајам лете хвале:
„Нашем славном... том и томе.“

     Ја с временом радо ступам,
Да постидан био не би’,
И сад зато песму ову
Посвећујем, побро, теби.

     О, прими је, славо наша,
Наш геније крила лаки,
(Та што гориш од срамоте?
Не брини се, ред је таки.)

     Ал’ и ти се сети мене
Са песничког свога неба,
Посвети ми песму коју
И још реци... знаш шта треба!



Извор[уреди]

  • Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 100 - 101


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Митровић, умро 1907, пре 113 година.