Neznanu Neznanoviću
DIČNOM SRPSKOM PESNIKU I KNjIŽEVNIKU, NEGDINCI
Staro doba bi i prođe,
Al’ se vrati stara moda,
I naš Olimp opet trešti
Od posveta i od oda.
Svaki pesnik frak navuko,
I zatego bledo lice,
I paradnu liru uzo,
I obuko rukavice.
I ore se gromke pesme,
A pegazi noge lome,
I u zajam lete hvale:
„Našem slavnom... tom i tome.“
Ja s vremenom rado stupam,
Da postidan bio ne bi’,
I sad zato pesmu ovu
Posvećujem, pobro, tebi.
O, primi je, slavo naša,
Naš genije krila laki,
(Ta što goriš od sramote?
Ne brini se, red je taki.)
Al’ i ti se seti mene
Sa pesničkog svoga neba,
Posveti mi pesmu koju
I još reci... znaš šta treba!
