На те мислим...
Нема, душо, часа кад не мислим на те,
У памети мојој ти си сваки трен;
Осјећаји жарки заносом ме прате
Непрекидном жељом, к'о живота сјен.
Куд год се окренем, дивна слика твоја
На мах ми изађе, мотрим њезин крас.
Аој! слико мила, пуста жељо моја,
Ти једина срећа и мог жића спас!
На те мислим, душо, на те мислим, злато,
У мом срцу б'једном ниче жељâ рој;
Ал' су жеље празне, кад им није дато,
Да те вјечно грлим и да будем твој.
Мило Јововић, Бар (1897), „Зета“, број 10., стр. 426, Цетиње, 1897.