Сунце жарко, гдје си досад било?
Гдје си било, што ли си чинило?
Оли си се опод облак крило,
Ол' си с мајком на вечери било?
Али жарко сунце одговара: 5
"Нијесам се опод облак крило,
Нит сам с мајком на вечери било,
Нег Ковчићу више двора б’јела;
У двору му жалост превелика:
Умрла му вијерна љубовца, 10
Остала му три чеда нејака;
Једно му се у возници вози,
А друго му уз кољено расте,
Трећа Фате сирота без мајке.
За њом много остануло благо: 15
Три сандука чохе неношене,
А четврти напола деране.
То се чудо и до цара чуло;
Цар Ковчићу танку књигу пише:
"О, Ковчићу, моја слуго в’јерна, 20
Ћерца твоја за мојега сина,
За мојега сина старијега." -
Њему Ковчић књигу отписује:
"Св’јетли царе, драги господаре!
Ћерца моја луда и нејака; 25
Она танка како ликовина,
А жута је како луковина,
Убила је жалост материна.
Није ћерца моја за удају,
А још мање за сина твојега, 30
И за твога двора господскога".
На књигу му, отписује царе:
"Ништа зато, в’јерна слуго моја.
У мом ће се двору начинити[1],
Уз мужа ће заборавит мајку." 35
Балдо Главић, стр. 4381. Од Марије Пеш, сељакиње с Прожуре на отоку Мљету
Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр.149-150.
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Ženske pjesme (Romance i balade), knjiga peta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, str. 268-269.
