Неста сунца за два за трн дана,
Ни мјесеца за пуна четири.
Нитко њега не ста да упита,
До ли једна Божја сиротица:
„Сјајно сунце, ди с' до јако било, 5
„Ди ли било, ди ли дангубило?"
Али сунце потио беседи:
„Ди сам било, нисам дангубило,
„Гледало сам чуда великога,
„Ди два брата сестрицу удају. 10
„Не ј' удају, веће је продају.
„Браћа ишту зелене доламе,
„А снашице скерлетне ћурдије,
„Тета Јела чоју некројену,
„А бабајко доброг коња дору, 15
„Мила мајка круну позлаћену.
„Љуто куне лепота девојка:
„Браћу моју врло клетп нећу,
„Здраве снае ћурдије носиле,
„Под њим' мушка не имале чеда, 20
„Већ родиле девет девојака,
„Од ти девет једну одранили,
„И та им се једна помамила,
„Од помаме у гору отишла!
„Тета Јела чоу подерала, 25
„У њози се болана шетала,
„Здрав бабајко коња појашио,
„Ал' са њега вратак саломио!
„Здрава мајка круну подерала,
„Све јој глава на узглављу била." 30
[Упор. I4, бр. 726]
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 488-489.
