Nesta sunca za dva za trn dana,
Ni mjeseca za puna četiri.
Nitko njega ne sta da upita,
Do li jedna Božja sirotica:
„Sjajno sunce, di s' do jako bilo, 5
„Di li bilo, di li dangubilo?"
Ali sunce potio besedi:
„Di sam bilo, nisam dangubilo,
„Gledalo sam čuda velikoga,
„Di dva brata sestricu udaju. 10
„Ne j' udaju, veće je prodaju.
„Braća ištu zelene dolame,
„A snašice skerletne ćurdije,
„Teta Jela čoju nekrojenu,
„A babajko dobrog konja doru, 15
„Mila majka krunu pozlaćenu.
„Ljuto kune lepota devojka:
„Braću moju vrlo kletp neću,
„Zdrave snae ćurdije nosile,
„Pod njim' muška ne imale čeda, 20
„Već rodile devet devojaka,
„Od ti devet jednu odranili,
„I ta im se jedna pomamila,
„Od pomame u goru otišla!
„Teta Jela čou poderala, 25
„U njozi se bolana šetala,
„Zdrav babajko konja pojašio,
„Al' sa njega vratak salomio!
„Zdrava majka krunu poderala,
„Sve joj glava na uzglavlju bila." 30
[Upor. I4, br. 726]
Reference
Izvor
Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga peta, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1896, str. 488-489.
