На починку
Одахнимо, Музо, сред овога кута -
У тиху насељу гдје славуји поју,
Пошље оштрих бодља и суморна пута
Нећемо ли овдје наћи ружу коју.
О, колико среће у ове тренутке
Кад нечујеш лажни смијех карневала,
И не гледаш празне ни лутке ни лúтке -
Мумије без крви и без идеала!
О, колико среће, и кад ране боле,
Гледати у свему лик истине голе
И плакати дуго док славуји поју!
Не идимо, Музо, из овога кута;
Пошље оштрих бодља и суморна пута
Уберимо овдје барем ружу коју!