На обали (1898)
Опет моје око блуди
Преко тебе, водо плава;
Твој ми талас прошлост буди,
Прошлост, која мртво спава.
Знаш ли, море, оне дане,
Када бијах тако чио,
Кад кроз хучне твоје стране
Пјесмом слављах живот мио?
Знаш, у она б'јела једра
Кад звиждаху вјетри твоји,
А мис'о ми тако ведра,
Нит' се плаши, нит' се боји?
Свуд преда мном цв'јеће било,
А ја лептир лак и чио,
На цв'јетове спушт'о крило
И златним се сунцем гриј'о.
К'о твој талас, пунан снаге,
Кад бијелу гриву стреса,
И моје су жеље драге
Дизале се пут небеса.
Дизале се... Ал' гле саде:
Моје сузе прах им росе, -
Све их кида вихор јада
К'о оштрица бритке косе.
Зовем, чекам дане оне,
Ал' се залуд њима надам...
На западу сунце тоне,
Ја у мртву нојцу падам...
Трст, 1898.