На ливади
(из "Преоднице")
Девојчица уранила
С кошаром у руци,
Да набере лепа цвећа
По шареној луци.
Сусрело је младо момче,
— О ненадне коби! —
А ко би се, драги Боже,
Тој надао моби?
Молило је лепо момче,
Те је ш њиме брала,
А и где би она млада
Од њега бежала?
Још је момче тако дивно
Говорити знало,
Рекло јој је: „Душо моја!
Моје чедо мило!”
Искало је само један
Цветић, да му даде,
Па је онда ш њиме очло,
Ал’ гле цуре саде!
Не зна, откуд на једанпут
У очима сузе —
Не зна, да јој са цветићем
Још и срце узе!
