Na livadi
(iz "Preodnice")
Devojčica uranila
S košarom u ruci,
Da nabere lepa cveća
Po šarenoj luci.
Susrelo je mlado momče,
— O nenadne kobi! —
A ko bi se, dragi Bože,
Toj nadao mobi?
Molilo je lepo momče,
Te je š njime brala,
A i gde bi ona mlada
Od njega bežala?
Još je momče tako divno
Govoriti znalo,
Reklo joj je: „Dušo moja!
Moje čedo milo!”
Iskalo je samo jedan
Cvetić, da mu dade,
Pa je onda š njime očlo,
Al’ gle cure sade!
Ne zna, otkud na jedanput
U očima suze —
Ne zna, da joj sa cvetićem
Još i srce uze!
