На ливади пред Ковчића двором
вино пије Вилић Хусеине,
с њиме пије лијеп челебија.
На њему је беаз антерија,
антерија свилм сашивена. 5
Самурли се ћурком огрнуо.
У руци му филџан од мерџана.
Нити пије нити другу даје.
Гледала га из двора робиња,
па казује својој госпођици, 10
госпођици, Ковчић беговици:
— О да видиш, моја госпођице!
На ливади пред нашијем двором
вино пије Вилић Хусеине,
с њиме пије лијеп челебија, 15
на њему је беаз антерија,
самурли се ћурком огрнуо,
баш ко да је Ханумкада наша. —
Кад то чула Ковчић беговица
удари је руком по образу: 20
— Муч робињо, замукнула муком,
ено када на горњем чардаку,
она срмом по кадифи везе. —
Па истрча на горње чардаке,
али каде на чардаку нема. 25
Она трчи низ горње чардаке,
па дозива своју робињицу:
— Робињице, по богу сестрице!
Ти изађи пред бијеле дворе,
те повикни танко, гласовито: 30
— Алибеже, тебе зове мајка,
дошла ти је раја из тимара
и млого ти донијела благо.
Зове т’ мајка да пребројиш благо. -
Кад то чула танка робињица, 35
излазила пред бијеле дворе,
те повикну танко, гласовито:
— Алибеже, тебе зове мајка,
дошла ти је раја из тимара
и млого ти донијела благо. 40
Зове т’ мајка да пребројиш благо!.
Кад то чула лијепа дјевојка,
златан филџан у траву бацила,
па ти пође двору бијеломе.
Кад је била близу бјела двора, 45
она навлаш калпак укинула.
Просуше се ситне плетенице,
самур ћурак у траву бацила,
нек се виде плећи дјевојачке.
Па утече у бијеле дворе. 50
Кад то видје Вилић Хусеине,
удари се руком по кољену:
— Авај мени, до бога милога,
вараше ме Турци и каури
и нико ме преварит не може, 55
а данас ме превари дјевојка
Ханумкада, да би моја била. —
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 862-863.
