На бунару (Даница Марковић)
| На бунару Писац: Даница Марковић |
У ведри дан што наговештава пролеће
Друмом широким ишли смо покрај ливада.
И са клицима обесне, детињске среће
Здравили пастире младе и њихна стада.
Идући тако путем у веселу ходу,
Стигли смо, усхићени, до једног бунара,
И наднесмо се над мирну и тиху воду
Извора што гаси жеђ уморна овчара.
И дишућ’ мирис расцветаних љубичица,
Што свежи дах гоњаше из оближња луга,
Са осмехом блаженства огледали смо лица
На тихој површини воденога круга.
Ал’ у том часу жеђ нас је морила љута;
Жарка се жеља јави да је утолимо;
И ти спусти ведро; за некол’ко тренута
Свежу воду писмо, да жеђ угасимо.
Угасивши жеђ љуту, пресићени смо стали,
С утољеном жељом дубоко оданули,
И с заједничком мишљу смо се погледали,
Па, приступив бунару, над воду се нагнули.
Ал’ у дубини плахи се колути вили.
Невино задовољство што нам радост чини
Изгубили смо! Жеђ љуту смо утолили;
Ал’ доле, на усталасаној површини,
Ах, не могосмо више огледати лица...
И залуд сва лепота пролетњега дана,
И свежи мирис расцветаних љубичица,
И нежна песма из пастирска стана...
Извор[уреди]
- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 207-208.
|