На Крусе

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


На Крусе

0001 Откада је војску изгубио
0002 Махмут везир од Скадра бијела,
0003 ратујући и боја бијући
0004 с Брђанима и с Црногорцима,
0005 нити спава нит’ се разговара,
0006 нити клања ни авдес узима,
0007 но срди се на Петра владику,
0008 јере има жалост превелику
0009 на јунаке младе Црногорце
0010 који с Петром у Брда ходише,
0011 те се боја јуначкога бише
0012 у гиздаво село Мартиниће,
0013 више Спужа у Бјелопавлиће,
0014 ђе је Махмут срећу изгубио
0015 и јунаке млоге оставио,
0016 међу њима аге и бегове,
0017 кулуглије и своје делије;
0018 седми данак једна проговара,
0019 шетајућ се Махмут разговара,
0020 а удари с’ руком уз кољено:
0021 "Алах, рече, што сам учинио,
0022 од кога се јесам препануо!
0023 Ко ће моју силу задобити?
0024 Докле имам у ћесу новацах,
0025 а у Црну Гору трговацах
0026 којизи су лакоми на благо,
0027 учинићу што је мене драго,
0028 они ће ми продат Црногорце;
0029 похараћу редом и Приморце
0030 до бијела града Дубровника.
0031 Што ће мене учињет владика?"
0032 Па отправи Махмут посланике,
0033 ето војску купи и сабира,
0034 Арбанасе право до Епира,
0035 Херцеговце до Босне поносне,
0036 пријатеље зове на помојцу:
0037 Ахмет-пашу Махмутбеговића
0038 од Расије и од Дукађина,
0039 и сестриће, бега од Каваје;
0040 а Тоскама мито обећаје:
0041 сваки данак када био бојак
0042 по талијер свакојему другу,
0043 а кад није, плаћа половину,
0044 сувише је храна и дарови,
0045 а што стеку али што украду,
0046 да никоме дијела не даду.
0047 Сакупио пјешца и коњика
0048 тридест хиљад’ по избор војниках,
0049 изван војске што је оставио
0050 по границе на четири стране
0051 супрот Брђан’ и Горице Црне
0052 да се не би могли саставити
0053 и уједно пашу дочекати;
0054 па подиже и окупи војску
0055 на Дољане више Подгорице.
0056 Ту је везир танбор учинио
0057 и зелени шатор разапео:
0058 но кад виђе близу према себе
0059 два тамбора црногорске војске, -
0060 један тамбор бјеше под Сађавац,
0061 на ливаде, на Вучи Студенац,
0062 други стоји на Круску Главицу,
0063 оба Турком задају грожницу -
0064 то је паши тврдо мучно било
0065 и његову војску забунило.
0066 Да је коме стати погледати
0067 соколовце младе Црногорце,
0068 како чине хиску и весеље,
0069 играју се игре свакојаке,
0070 међу собом зборе и говоре
0071 да ударе паши на тамборе.
0072 Још да ти је видијети, побре,
0073 како иду младе Црногорке
0074 веселећ’ се и пјесме појући,
0075 јунацима таин доносећи,
0076 не би река да су женске главе,
0077 ни женскога срца ни погледа,
0078 него срца Огњенога Вука,
0079 а погледа од горе хајдука -
0080 мало не би пушке прифатиле
0081 и с Турцима кавгу начиниле.
0082 Ту стојаше за петнаест данах
0083 Црногорци наспрема Тураках.
0084 Али ево гласи допадоше
0085 да се хоће везир подигнути
0086 и на село Крусе ударити.
0087 Кад владика гласе разумио,
0088 с главарима совјет учинио,
0089 па на троје војску разредио,
0090 а пред војском редом поставио
0091 по избору биране јунаке,
0092 који знаду војском управљати,
0093 а с Турцима желе војевати.
0094 Ту владика међу војском стаде
0095 и свијема благослове даде,
0096 бога моли, овако говори:
0097 "Црногорци, моја браћо драга!
0098 Ево триста и тридесет љетах
0099 откад наши стари војеваше,
0100 боја бише и крв проливаше,
0101 пород вјере и слободе драге,
0102 да у ропство турско не упану
0103 и слободу не изгубе драгу.
0104 Чујете ли што Турци говоре,
0105 како они вазда Србље коре,
0106 а несрећом боја Косовога
0107 кад смо наше царство изгубили
0108 од издаје Бранковића Вука,
0109 њему за то вјечна била мука!
0110 Ема се је Махмут посилио
0111 што је Гору Црну прегазио
0112 кад је пређе проз њу пролазио,
0113 а неслогу нашу опазио:
0114 не би Турци знали Кошћелице,
0115 ни трзали наше утробице,
0116 нит’ би везир сад се зафалио
0117 да ће коња на море појити,
0118 а поробит мало и велико
0119 проза Црну Гору свеколико.
0120 Још нас кори, овако говори:
0121 да ће дати неколико мита
0122 и све ставит коњу под копита.
0123 Бит може ли ране жесточије
0124 но стријела кад срце удрије?
0125 А ни она није тако јака
0126 да разбије срце у јунака,
0127 ни остала икаква работа
0128 ка и такви укор и срамота.
0129 Црна Гора, отачество наше,
0130 гнијездо се соколово зваше,
0131 ђе соколи у слободу живе,
0132 који лове змије грабежљиве.
0133 Спомен’те се ко ве је родио,
0134 кога ли сте рода и племена -
0135 словинскога од искон’ имена!
0136 Сви будите срца Краљић Марка
0137 и деснице бан-војводе Јанка;
0138 вишњему се богу помолите,
0139 часнијем се крстом прекрстите,
0140 да ви, браћо, у помоћи буде
0141 и јуначке да ви плати труде!
0142 А нећу ви редом спомињати
0143 што је било у стара времена
0144 на различна мјеста небројена:
0145 тек ђеди ви у Жупу крваву
0146 кад разбише пашу серашћера,
0147 опоштише сву крајину нашу;
0148 ка и потље у село Трњине,
0149 међу Кругом и међу Ровине,
0150 у два пута кад разбише Турке,
0151 једном живе триста уфатише,
0152 за вепрове на откупе даше,
0153 а други пут када уфатише
0154 седамдесет агах и беговах,
0155 на крваво Кчево доведоше
0156 и свијема главе осјекоше.
0157 Још вас молим да се споменете
0158 што је било у ваша времена
0159 од Ћехаје, па од два везира,
0160 босанскога и руменлијскога,
0161 и Мехмеда паше Бушатлије,
0162 с ким сте скоро, браћо, боја били
0163 и јуначку славу задобили.
0164 Бог ће дати, за његово име,
0165 да јунаштво ваше поновите
0166 и Махмута пашу разбијете,
0167 нека позна што су Црногорци!"
0168 Црногорци када разумјеше
0169 којизи се онден намјерише,
0170 у свакога срце узиграло
0171 од јуначке жеље и радости.
0172 Барјактари развише барјаке,
0173 человође војску поставише
0174 све по реду племе до племена.
0175 Па кад сјутра зора забијеље,
0176 прије но је огријало сунце,
0177 подиже се Махмуте везире
0178 и постави у ширину војску
0179 од зелене горе Височице
0180 до Команах и д’ Ораховице:
0181 то ће бити хода два сахата.
0182 Тридест хиљад’ на шест ударише,
0183 живијем се огњем погонише
0184 по мејдану тамо и овамо;
0185 а кад било дневи око подне,
0186 Црногорци бога поменуше,
0187 једнокупно пушке опалише
0188 а једанак јуриш учинише,
0189 ћерајући, Турке сијекући,
0190 а друг друга често кликујући
0191 да освете зулум и срамоту
0192 од Махмута паше учињену.
0193 Сад да ти је видијети, побре,
0194 витезове младе Црногорце!
0195 Они јесу срца Краљић Марка
0196 и деснице војеоде Јанка,
0197 како муте и разгоне Турке
0198 кано вуци у планину овце.
0199 Мили боже, на свему ти фала,
0200 камо сила Махмута везира,
0201 јутрос бјеше силан и бијесан
0202 на ђогата коња големога,
0203 з голом сабљом у руци јуначкој,
0204 остру сабју бјеше повадио
0205 да сијече црногорске главе,
0206 нагоњаше своје на јунаштво,
0207 да пороби мало и велико
0208 и опали огњем свеколико;
0209 а сад виђох црногорско момче
0210 које носи главу Махмутову,
0211 друго капу, а треће доламу,
0212 и четврто сабљу оковану,
0213 пето вељу пушку срмајлију,
0214 шесто мале пушке позлаћене,
0215 седмо јаше коња Махмутова;
0216 а остали витези јунаци,
0217 сваки носи бјелег од Турчина
0218 крвавијех руках до лакатах:
0219 неки једну, неки двије главе,
0220 нетко и три, нетко и четири,
0221 неки носе зелене барјаке,
0222 млоги пушке, сабје и гадаре,
0223 виши дио сребром оковане,
0224 неки носе чалме и доламе,
0225 неки воде коње седленике.
0226 Ето, побре, сад јуначке дике,
0227 па нек сваки вазда бога фали
0228 и велико име боже слави!
0229 Ту погибе цвијет од Тураках,
0230 а господа старијех оџаках
0231 од Призрена и од Вучитрна,
0232 од Косова и од Пријепоља,
0233 Митровице и од Ђаковице,
0234 и од Пећи, Хаса и Гусиња,
0235 од Бихора и од Колашина,
0236 од равнога мјеста Бјелопоља,
0237 и пространа шехер-Воскопоља,
0238 од Тирана и од Албасана,
0239 од Каваје, Љеша и Мокрина,
0240 од Валоне и од Дибре доње,
0241 од Водена и од Тепелена,
0242 и Улциња, бијелога града,
0243 још од тврдог Скадра на Бојану,
0244 и крвава Спужа на крајину,
0245 и гиздаве варош-Подгорице.
0246 Ал’ утече паша Ибрахиме;
0247 ево ни он утећи не ћаше,
0248 но га срећа нанијела бјаље
0249 на Лазара попа Кнежевића
0250 од равнога мјеста Љешкопоља,
0251 изнесе га на плећи јуначке.
0252 То је било кад се и чинило.
0253 богу фала и свим угодниц’ма,
0254 а за здравје светога владике
0255 што поднесе тад’ највише муке,
0256 сузе ронећ’, те свом богу с’ молећ’.



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.], стр. 319-321.