Na Kruse
0001 Otkada je vojsku izgubio
0002 Mahmut vezir od Skadra bijela,
0003 ratujući i boja bijući
0004 s Brđanima i s Crnogorcima,
0005 niti spava nit’ se razgovara,
0006 niti klanja ni avdes uzima,
0007 no srdi se na Petra vladiku,
0008 jere ima žalost preveliku
0009 na junake mlade Crnogorce
0010 koji s Petrom u Brda hodiše,
0011 te se boja junačkoga biše
0012 u gizdavo selo Martiniće,
0013 više Spuža u Bjelopavliće,
0014 đe je Mahmut sreću izgubio
0015 i junake mloge ostavio,
0016 među njima age i begove,
0017 kuluglije i svoje delije;
0018 sedmi danak jedna progovara,
0019 šetajuć se Mahmut razgovara,
0020 a udari s’ rukom uz koljeno:
0021 "Alah, reče, što sam učinio,
0022 od koga se jesam prepanuo!
0023 Ko će moju silu zadobiti?
0024 Dokle imam u ćesu novacah,
0025 a u Crnu Goru trgovacah
0026 kojizi su lakomi na blago,
0027 učiniću što je mene drago,
0028 oni će mi prodat Crnogorce;
0029 poharaću redom i Primorce
0030 do bijela grada Dubrovnika.
0031 Što će mene učinjet vladika?"
0032 Pa otpravi Mahmut poslanike,
0033 eto vojsku kupi i sabira,
0034 Arbanase pravo do Epira,
0035 Hercegovce do Bosne ponosne,
0036 prijatelje zove na pomojcu:
0037 Ahmet-pašu Mahmutbegovića
0038 od Rasije i od Dukađina,
0039 i sestriće, bega od Kavaje;
0040 a Toskama mito obećaje:
0041 svaki danak kada bio bojak
0042 po talijer svakojemu drugu,
0043 a kad nije, plaća polovinu,
0044 suviše je hrana i darovi,
0045 a što steku ali što ukradu,
0046 da nikome dijela ne dadu.
0047 Sakupio pješca i konjika
0048 tridest hiljad’ po izbor vojnikah,
0049 izvan vojske što je ostavio
0050 po granice na četiri strane
0051 suprot Brđan’ i Gorice Crne
0052 da se ne bi mogli sastaviti
0053 i ujedno pašu dočekati;
0054 pa podiže i okupi vojsku
0055 na Doljane više Podgorice.
0056 Tu je vezir tanbor učinio
0057 i zeleni šator razapeo:
0058 no kad viđe blizu prema sebe
0059 dva tambora crnogorske vojske, -
0060 jedan tambor bješe pod Sađavac,
0061 na livade, na Vuči Studenac,
0062 drugi stoji na Krusku Glavicu,
0063 oba Turkom zadaju grožnicu -
0064 to je paši tvrdo mučno bilo
0065 i njegovu vojsku zabunilo.
0066 Da je kome stati pogledati
0067 sokolovce mlade Crnogorce,
0068 kako čine hisku i veselje,
0069 igraju se igre svakojake,
0070 među sobom zbore i govore
0071 da udare paši na tambore.
0072 Još da ti je vidijeti, pobre,
0073 kako idu mlade Crnogorke
0074 veseleć’ se i pjesme pojući,
0075 junacima tain donoseći,
0076 ne bi reka da su ženske glave,
0077 ni ženskoga srca ni pogleda,
0078 nego srca Ognjenoga Vuka,
0079 a pogleda od gore hajduka -
0080 malo ne bi puške prifatile
0081 i s Turcima kavgu načinile.
0082 Tu stojaše za petnaest danah
0083 Crnogorci nasprema Turakah.
0084 Ali evo glasi dopadoše
0085 da se hoće vezir podignuti
0086 i na selo Kruse udariti.
0087 Kad vladika glase razumio,
0088 s glavarima sovjet učinio,
0089 pa na troje vojsku razredio,
0090 a pred vojskom redom postavio
0091 po izboru birane junake,
0092 koji znadu vojskom upravljati,
0093 a s Turcima žele vojevati.
0094 Tu vladika među vojskom stade
0095 i svijema blagoslove dade,
0096 boga moli, ovako govori:
0097 "Crnogorci, moja braćo draga!
0098 Evo trista i trideset ljetah
0099 otkad naši stari vojevaše,
0100 boja biše i krv prolivaše,
0101 porod vjere i slobode drage,
0102 da u ropstvo tursko ne upanu
0103 i slobodu ne izgube dragu.
0104 Čujete li što Turci govore,
0105 kako oni vazda Srblje kore,
0106 a nesrećom boja Kosovoga
0107 kad smo naše carstvo izgubili
0108 od izdaje Brankovića Vuka,
0109 njemu za to vječna bila muka!
0110 Ema se je Mahmut posilio
0111 što je Goru Crnu pregazio
0112 kad je pređe proz nju prolazio,
0113 a neslogu našu opazio:
0114 ne bi Turci znali Košćelice,
0115 ni trzali naše utrobice,
0116 nit’ bi vezir sad se zafalio
0117 da će konja na more pojiti,
0118 a porobit malo i veliko
0119 proza Crnu Goru svekoliko.
0120 Još nas kori, ovako govori:
0121 da će dati nekoliko mita
0122 i sve stavit konju pod kopita.
0123 Bit može li rane žestočije
0124 no strijela kad srce udrije?
0125 A ni ona nije tako jaka
0126 da razbije srce u junaka,
0127 ni ostala ikakva rabota
0128 ka i takvi ukor i sramota.
0129 Crna Gora, otačestvo naše,
0130 gnijezdo se sokolovo zvaše,
0131 đe sokoli u slobodu žive,
0132 koji love zmije grabežljive.
0133 Spomen’te se ko ve je rodio,
0134 koga li ste roda i plemena -
0135 slovinskoga od iskon’ imena!
0136 Svi budite srca Kraljić Marka
0137 i desnice ban-vojvode Janka;
0138 višnjemu se bogu pomolite,
0139 časnijem se krstom prekrstite,
0140 da vi, braćo, u pomoći bude
0141 i junačke da vi plati trude!
0142 A neću vi redom spominjati
0143 što je bilo u stara vremena
0144 na različna mjesta nebrojena:
0145 tek đedi vi u Župu krvavu
0146 kad razbiše pašu serašćera,
0147 opoštiše svu krajinu našu;
0148 ka i potlje u selo Trnjine,
0149 među Krugom i među Rovine,
0150 u dva puta kad razbiše Turke,
0151 jednom žive trista ufatiše,
0152 za veprove na otkupe daše,
0153 a drugi put kada ufatiše
0154 sedamdeset agah i begovah,
0155 na krvavo Kčevo dovedoše
0156 i svijema glave osjekoše.
0157 Još vas molim da se spomenete
0158 što je bilo u vaša vremena
0159 od Ćehaje, pa od dva vezira,
0160 bosanskoga i rumenlijskoga,
0161 i Mehmeda paše Bušatlije,
0162 s kim ste skoro, braćo, boja bili
0163 i junačku slavu zadobili.
0164 Bog će dati, za njegovo ime,
0165 da junaštvo vaše ponovite
0166 i Mahmuta pašu razbijete,
0167 neka pozna što su Crnogorci!"
0168 Crnogorci kada razumješe
0169 kojizi se onden namjeriše,
0170 u svakoga srce uzigralo
0171 od junačke želje i radosti.
0172 Barjaktari razviše barjake,
0173 čelovođe vojsku postaviše
0174 sve po redu pleme do plemena.
0175 Pa kad sjutra zora zabijelje,
0176 prije no je ogrijalo sunce,
0177 podiže se Mahmute vezire
0178 i postavi u širinu vojsku
0179 od zelene gore Visočice
0180 do Komanah i d’ Orahovice:
0181 to će biti hoda dva sahata.
0182 Tridest hiljad’ na šest udariše,
0183 živijem se ognjem pogoniše
0184 po mejdanu tamo i ovamo;
0185 a kad bilo dnevi oko podne,
0186 Crnogorci boga pomenuše,
0187 jednokupno puške opališe
0188 a jedanak juriš učiniše,
0189 ćerajući, Turke sijekući,
0190 a drug druga često klikujući
0191 da osvete zulum i sramotu
0192 od Mahmuta paše učinjenu.
0193 Sad da ti je vidijeti, pobre,
0194 vitezove mlade Crnogorce!
0195 Oni jesu srca Kraljić Marka
0196 i desnice vojeode Janka,
0197 kako mute i razgone Turke
0198 kano vuci u planinu ovce.
0199 Mili bože, na svemu ti fala,
0200 kamo sila Mahmuta vezira,
0201 jutros bješe silan i bijesan
0202 na đogata konja golemoga,
0203 z golom sabljom u ruci junačkoj,
0204 ostru sabju bješe povadio
0205 da siječe crnogorske glave,
0206 nagonjaše svoje na junaštvo,
0207 da porobi malo i veliko
0208 i opali ognjem svekoliko;
0209 a sad viđoh crnogorsko momče
0210 koje nosi glavu Mahmutovu,
0211 drugo kapu, a treće dolamu,
0212 i četvrto sablju okovanu,
0213 peto velju pušku srmajliju,
0214 šesto male puške pozlaćene,
0215 sedmo jaše konja Mahmutova;
0216 a ostali vitezi junaci,
0217 svaki nosi bjeleg od Turčina
0218 krvavijeh rukah do lakatah:
0219 neki jednu, neki dvije glave,
0220 netko i tri, netko i četiri,
0221 neki nose zelene barjake,
0222 mlogi puške, sabje i gadare,
0223 viši dio srebrom okovane,
0224 neki nose čalme i dolame,
0225 neki vode konje sedlenike.
0226 Eto, pobre, sad junačke dike,
0227 pa nek svaki vazda boga fali
0228 i veliko ime bože slavi!
0229 Tu pogibe cvijet od Turakah,
0230 a gospoda starijeh odžakah
0231 od Prizrena i od Vučitrna,
0232 od Kosova i od Prijepolja,
0233 Mitrovice i od Đakovice,
0234 i od Peći, Hasa i Gusinja,
0235 od Bihora i od Kolašina,
0236 od ravnoga mjesta Bjelopolja,
0237 i prostrana šeher-Voskopolja,
0238 od Tirana i od Albasana,
0239 od Kavaje, Lješa i Mokrina,
0240 od Valone i od Dibre donje,
0241 od Vodena i od Tepelena,
0242 i Ulcinja, bijeloga grada,
0243 još od tvrdog Skadra na Bojanu,
0244 i krvava Spuža na krajinu,
0245 i gizdave varoš-Podgorice.
0246 Al’ uteče paša Ibrahime;
0247 evo ni on uteći ne ćaše,
0248 no ga sreća nanijela bjalje
0249 na Lazara popa Kneževića
0250 od ravnoga mjesta Lješkopolja,
0251 iznese ga na pleći junačke.
0252 To je bilo kad se i činilo.
0253 bogu fala i svim ugodnic’ma,
0254 a za zdravje svetoga vladike
0255 što podnese tad’ najviše muke,
0256 suze roneć’, te svom bogu s’ moleć’.
