Наљути ми се пребела Јела
на стару мајћу, на старог татка
и на премилу своју браћију,
стаде да бежи у друго село,
у друго село, у туђу ижу, 5
ал ју пресрете црно Циганче
па си заљуби пребелу Јелу
и одведе ју у своју чергу.
Турише Јеле торбу на рамо,
мунуше Јеле кривак у руће 10
па распуштише косу до повас
д иде да проси у друга села.
Просила Јела, Циганка бела,
и теко дојде у своје село,
у своје село, пред своју ижу: 15
„Ој, леле, мале, стара ле мале,
ја ми отвори баштину порту
да си пригрнем баштина рода.”
Не позна Јелу мајчица стара:
„Бежи одотле, ти Циганштуро! 20
Твоја су рода равни друмови,
твоја је порта коњска запрега,
а вретенарка твоја је мајћа.”
Сврљи си Јела торбу од рамо,
паде до Јелу кривак товага, 25
па си разгрну длђе витице
и указа си пребело лице.
Позна си Јелу мајчица стара:
„Добро ми дошла, ћерко ле мила!
Неје мајчица тека мислела 30
док те је, леле, малу говела.”
Певач, место записа и напомена
Певач Јелене Антић (Доња Каменица, 1905).
Песму забележио Љубиша Рајковић.
Референце
Извор
Јато голубато (лирске народне песме из источне Србије). Записао Љубиша Рајковић. 31/1991, бр. 1-2. стр. 53.
