Naljuti mi se prebela Jela
na staru majću, na starog tatka
i na premilu svoju braćiju,
stade da beži u drugo selo,
u drugo selo, u tuđu ižu, 5
al ju presrete crno Ciganče
pa si zaljubi prebelu Jelu
i odvede ju u svoju čergu.
Turiše Jele torbu na ramo,
munuše Jele krivak u ruće 10
pa raspuštiše kosu do povas
d ide da prosi u druga sela.
Prosila Jela, Ciganka bela,
i teko dojde u svoje selo,
u svoje selo, pred svoju ižu: 15
„Oj, lele, male, stara le male,
ja mi otvori baštinu portu
da si prigrnem baština roda.”
Ne pozna Jelu majčica stara:
„Beži odotle, ti Ciganšturo! 20
Tvoja su roda ravni drumovi,
tvoja je porta konjska zaprega,
a vretenarka tvoja je majća.”
Svrlji si Jela torbu od ramo,
pade do Jelu krivak tovaga, 25
pa si razgrnu dlđe vitice
i ukaza si prebelo lice.
Pozna si Jelu majčica stara:
„Dobro mi došla, ćerko le mila!
Neje majčica teka mislela 30
dok te je, lele, malu govela.”
