Наход Симеон/2

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ДЕЈСТВО ПРВО
◄   1 2. 3   ►
2.

СИНАН, ПРЕЂАШЊИ


СИНАН: Хеј, Емару! Ти овде, сам? Шта тражиш овде?

НИКОЛА: Честити пашо, ево сам нашао једног мог познаника, и с њим мало време проводим.

СИНАН: Какво је то момче?

НИКОЛА: Он је из другог вилајета, и овамо је својим послом дошао.

СИНАН: Хм, то је добро. Збиља, Емару, шта чини царица?

НИКОЛА: Она је у пређашњем стању: плаче, кука, јадикује. То је све, чим се, бедна, забавља.

СИНАН: Ах, не казуј ми о том. Не знаш штогод ведрије казивати? Махни се плача, Емару. Није за људе плач; смеј је за људе, смеј, а не плач, Емару.

НИКОЛА: 0, камо среће, да то нашу добру царицу осијне! Ја бих певајући моју судбину благосиљао.

СИНАН: Емару, да те нешто питам. Али право да ми кажеш. Милујеш ли ти царицу?

НИКОЛА: 0, ко не би ову добру душу љубио? Живот би мој у сваком случају за њу жертвовао.

СИНАН: То право говориш, Емару. Ја бих ти нешто казао, али је тајна велика.

НИКОЛА: Ако је воља честитога паше, ја сам готов преслушати је, и по њој владати се.

СИНАН: Мала је нека услуга — о, шта ја говорим! велика и највећа за мене, коју ја од тебе просим.

НИКОЛА: Честити пашо, ако није против совести моје, ја ћу готов бити извршити је.

СИНАН: Махни се совести, човече! Нема овде ништа, што би ти совест узнемирило. Ево ти тајне, Емару! — Да нас неће то момче издати?

НИКОЛА: О, неће! Он до мало времена одлази.

СИНАН: Е добро, Емару! Знаш ли шта ме мучи? Ах, како ћу ти изговорити, како ћу ти изјаснити! Ја сам у царицу заљубљен.

НИКОЛА: Сирота.

СИНАН: Зашто сирота? Та моја намера није худа: ја сам је рад за супругу узети. Разумеш ли ме? То је моја једина топла жеља.

НИКОЛА: Каква је послуга, коју од мене захтеваш?

СИНАН: О, велика је, Емару! Само ако је извршиш. Ја знам колико ти у двору можеш.

НИКОЛА: Честити пашо, ја сам само роб.

СИНАН:Роба ја и молим, Емару; и, ако ми по вољи учиниш, нећеш ти роб бити. Ти ћеш моје место наследити. Сва је моја молба: да ми на руку учиниш да се код царице удворим.

НИКОЛА: Честити пашо!

СИНАН: Све ја добро знам, мили мој Емару. Нико не може учинити да ово писмо срећно до руке царичине дође као ти. Учини то. Нећеш, веруј ми, неблагодарном учинити.

НИКОЛА: Честити пашо, колико узмогу, настојаваћу да ти то по вољи учиним.

СИНАН: Тако, Емару. Ово учини, а за друго се не старај. Буди ми здрав! Ја ћу се потом сам царици пријавити. (Отиде).


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 164 године.