Одвргла се два Морића
по планинам' четовати.
Заприти им Сокол-ага:
„А, бога ми, два Морића,
оба ћу вас уфатити, 5
руке ћу вам завезати,
и кроз Травник наводити.”
Ал' не прође мало вриме,
он уфати Морић-Пашу.
Руке му је завезао, 10
и кроз Травник наводио.
Кад су били исприд двора,
он упита Сокол-аге:
„А бога ти, Сокол-ага,
је ли изун запивати?” 15
„Изун ти је кол'ко можеш.”
„Ој, равнице, равна ли си,
ој, Марице, липа ли си,
доста си ме напојила,
од душмана заклонила. 20
Збогом остај била куло
и у теби кукавица
што но кука по акшаму.
Оно ми је стара мајка,
чека сина за вечером. 25
Што но кука по јацији,
оно ми је вирна љуба,
што но кука по сабаху,
оно ми је сека моја.”
Референце
Извор
Бутуровић Ђенана: Морићи, од стварности до усмене предаје, Свјетлост, Сарајево, 1983., стр. 234-235.
