Odvrgla se dva Morića
po planinam' četovati.
Zapriti im Sokol-aga:
„A, boga mi, dva Morića,
oba ću vas ufatiti, 5
ruke ću vam zavezati,
i kroz Travnik navoditi.”
Al' ne prođe malo vrime,
on ufati Morić-Pašu.
Ruke mu je zavezao, 10
i kroz Travnik navodio.
Kad su bili isprid dvora,
on upita Sokol-age:
„A boga ti, Sokol-aga,
je li izun zapivati?” 15
„Izun ti je kol'ko možeš.”
„Oj, ravnice, ravna li si,
oj, Marice, lipa li si,
dosta si me napojila,
od dušmana zaklonila. 20
Zbogom ostaj bila kulo
i u tebi kukavica
što no kuka po akšamu.
Ono mi je stara majka,
čeka sina za večerom. 25
Što no kuka po jaciji,
ono mi je virna ljuba,
što no kuka po sabahu,
ono mi je seka moja.”
Reference
Izvor
Buturović Đenana: Morići, od stvarnosti do usmene predaje, Svjetlost, Sarajevo, 1983., str. 234-235.
