Нани, нани

Извор: Викизворник


[Нани, нани]

Нани, нани,
Нана нани Саву лудо дете,
И овако њему проговара:
„Нани, нани, Саво, лудо дете,
Нани Саво, мајке да пораснеш, 5
Да пораснеш, цару да царујеш
И на сабљу царство да добијеш!“
То зачули,
То зачули турски јаничари,
Па отоше цару на дивану, 10
Па говоре цару на дивану:
Чујеш царе, славни господаре,
Мајка нани Саву, лудо дете,
И овако њему проговара:
„Нани, нани, 15
Нани, нани, Саво, лудо дете,
Нани Саво, мајке да пораснеш,
Да пораснеш, цару да царујеш
И на сабљу царство да добијеш!“
Цар ми прати, 20
Цар ми прати царски јаничари,
Донеше му Саву, лудо дете,
Лудо дете цару на дивану.
Гледа царе Саву, лудо дете,
Па овако њему проговара: 25
„Фала богу,
Фала богу, фала јединоме,
Како мене оволицно дете,
Како мене царство да ми узме,
Моје царство и моје богаство; 30
Греота је,
Греота је дете да обесим,
Греота је дете да убијем,
Турите га у тамне тамнице,
У тамнице вода до колена, 35
Тамновао,
Тамновао Сава, лудо дете,
Тамновао у тамне тамнице,
У тамнице змије и гуштери!
Тамновао дане и године. 40
Зажелела,
Зажелела остарела мајка,
Зажелела Саву, лудо дете,
Па долази цару на дивану,
Па му тражи кључе од тамнице: 45
„Дај ми, царе,
Дај ми, царе, кључе од тамнице,
Да отворим врата од тамнице,
Да ја видим треске од колевке,
Да ја видим кости од Савице, 50
Да (ј)и видим и да (ј)и целивам!“
Сажали се,
Сажали се царе на дивану,
Даде мајке кључе од тамнице.
У тамнице вода пресушила, 55
Порасла је трава до колена,
А на трави совра позлаћена,
А на соври пребеле погаче,
Крај погаче златена буклија,
У буклије десетачко вино, 60
Поред совре сребрена столица,
На столице Сава, лудо дете,
Вино пије, мајку погледује.
То дочуо,
То дочуо царе на дивану, 65
Па долази пред тамне тамнице,
Па улази у тамне тамнице,
Па изведе Саву, лудо дете,
Па изваду сабљу димискију,
Да погуби Саву, лудо дете. 70
Скочи Сава,
Скочи Сава као љута змија,
Па отима сабљу димискију,
Па посече цару русу главу,
Па се пење горе у одаје, 75
У одаје, у цареве дворе,
Па он узе цару царевину.



Певач и место записа[уреди]

Певао Благоје Јеротић родом из окол. К. Митровице (Београд, 1940).

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 260-261.